Vekarić smatra da nema smisla usvajati deklaraciju o Srebrenici, ako u njoj ne piše da je reč o genocidu. "Treba poštovati odluku Međunarodnog suda pravde i njihovu definiciju našeg nečinjenja u odnosu na Srebrenicu", kazao je Vekarić. I ostao živ.
Novo u ovom slučaju je što je ambiciozni činovnik uveo tobožnje stručno-pravne argumente u turbopolitičku kampanju za donošenje rezolucije o Srebrenici u srpskom parlamentu, usput falsifikujući činjenice.
U predmetu BiH protiv Srbije i Crne Gore Međunarodni sud pravde presudio je da Srbija nije odgovorna za genocid, da nije bila uključena u projekat njegovog izvršenja, nije ga podstrekivala, niti pomagala u njegovom izvršenju.
Istina, sud takođe kaže da "nije učinila dovoljno" da ga u Srebrenici spreči i da bi u sklopu svojih obaveza prema konvenciji o genocidu trebalo da isporuči begunce koji su osumnjičeni za taj zločin.
Dokaze o tome da li se u Srebrenici odigrao genocid ili ne, taj sud uopšte nije posebno razmatrao. I to je sve, bez pominjanja neke rezolucije ili, ne daj bože, okrivljavanja jednog celog naroda za zločin u Srebrenici.
Na stranu podaci iz forenzičkih nalaza Haškog tužilaštva, koji uopšte ne podržavaju podatak o 8.000 srebreničkih žrtava, što je tobože zvanična verzija, a prema kojima postoji oko 1.100 mogućih žrtava streljanja.
Kao što je i notorna laž da je Vlada RS priznala u svom izveštaju cifru od 8.000 žrtava, sa čime se operiše kao o nesporivoj činjenici. Ako je već reč o očiglednom zločinu, zašto se ide na falsifikovanje ključnih fakata?
Evidentan politički pritisak spolja da Srbija sama sebe obeleži kao zločinačku, jednom parlamentarnom rezolucijom, nema nikakvu društvenu saglasnost. Već dva meseca krčka se rezolucija, a da niko nema hrabrosti da izađe u javnost sa nekom njenom verzijom. To je posledica i namere da se taj akt formuliše i usvoji u ime građana, koji ga odbacuju, na inicijativu šačice ljudi koji u Srbiji drže monopol na političko odlučivanje. Istraživanje javnog mnjenja ovim povodom pokazalo je da svega 20 odsto građana pozitivno gleda na donošenje rezolucije o Srebrenici.
Slično se događalo kada je 15. januara 2009. godine Evropski parlament doneo svoju rezoluciju o Srebrenici, koja je izbegavanjem da se utvrde prave činjenice i čuje glas onih koji su protiv, ljudsku patnju zloupotrebila u političke svrhe. Valjda se od srpskog parlamenta očekuje da postupi na isti način. Umesto da se, kao što su to učinili parlamenti u Holandiji i Francuskoj 2003. i 2000. godine, ispitaju sve okolnosti preko posebnog skupštinskog tela, a potom donesu zaključci, koji nisu posledica površnih medijskih izveštaja i propagande.
A kod Bruna Vekarića, koji se u ime struke prihvatio sumnjivog posla, ne utvrđuju se činjenice, ni kako je došlo do zločina u Srebrenici, nego se – vodi politika. I Srbiji sprema svilen gajtan.
