Novootkriveni deo našeg imunog sistema mogao bi da se koristi kao svojevrstan oklop u borbi protiv svih vrsta raka, tvrde naučnici.
Tim sa Univerziteta u Kardifu je tokom laboratorijskih ispitivanja otkrio metodu koja bi mogla da se koristi za ubijanje raka prostate, dojke, pluća i još nekih vrsta.
Ovo otkriće objavljeno je u naučnom magazinu “Nejčr imunodži” nije još testirano na pacijentima, ali naucnici tvrde da postoji ogroman potencijal. Strucnjaci tvrde da, iako je sve još u ranoj fazi razvoja, ovo otkrice predstavlja znacajnu vest, prenosi B92.
Naš imuni sistem je prirodni sistem odbrane tela od infekcija, ali istovremeno napada i kancerogene ćelije. Naučnici su tražili nekonvencionalne i nove načine na koji imuni sistem prirodno napada tumore.
Pronašli su T-celiju u ljudskoj krvi. To je imuno celija koja može da skenira telo da bi procenila da li postoji pretnja koja mora da bude eliminisana.
Razlika je u tome što ove celije mogu da napadnu razne vrste kancera. ””Postoji šansa da se tako leci svaki pacijent”, kaže za BBC profesor Endrju Sjuel.
On je dodao: ”Prethodno niko nije verovao da je to moguce. To bi moglo da poveca šanse za pronalaženje univerzalnog nacina za lecenje raka – jedne T-ćelije sposobne da uništi mnoge razlicite vrste kancera”.
T-celije na površini imaju receptore pomocu kojih mogu da vide sve na hemijskom nivou. Naucnici iz Kardifa otkrili su T-celiju sa receptorom koji bi mogao da pronade i ubije razlicite vrste kancerogenih ćelija – u plucima, krvi, koži, debelom crevu, dojkama, prostati, jajnicima, bubrezima i materici.
A najvažnije od svega je što ne oštećuje normalno tkivo.
Tacan nacin na koji to radi još se istražuje. Ova konretna T-celija deluje zajedno sa molekulom MR1 koji se nalazi na površini svake celije u ljudskom telu.
Smatra se da MR1 obeležava izobličeni metabolizam koji se nalazi u kancerogenoj celiji. “Mi smo prvi koji su opisali T-celiju koja pronalazi MR1 molekule u kancerogenim celijama. To ranije nije bilo radeno”, kaže za BBC Geri Dolton, jedan od istraživaca.
Terapije T-celija raka vec postoje, a razvoj imunoterapije raka jedna je od najuzbudljivijih grana u ovoj oblasti. Najpoznatiji primer je CAR-T, leka koji se pravi od genetski skovane T-celije pacijenata.
CAR-T može da ima ozbiljne rezulate koji neke pacijente koji su bili teminalno bolesni pretvara u one koji su u stanju potpune remisije.
Ali nije bio uspešan u slucajevima “cvrstih tumora”. Sada istraživaci tvrde da novootkriveni receptori T-celija mogu da dovedu do univerzalnog leka.
Ideja je da se uzima uzorak krvi od pacijenta koji ima rak. T-celije bi bile izvucene, pa genetski modifikovane i reprogramirane kao receptori za pronalaženje tumora.
Unapredene celije bi rasle u velikim količinama u laboratoriji, a onda bi ih lekari vratili u tela pacijenata. Slican je proces za CAR-T. Ipak, ovaj metod za sada je testiran samo na životinjama i celijama u laboratoriji i potrebno je sprovesti niz bezbednosnih provera.
Lusija Mori i Đenaro de Libero sa Univerziteta u Bazelu, kažu da istraživanje ima veliki potencijal, ali da je još u ranoj fazi.
”Veoma smo uzbudeni zbog imunoloških funkcija novih T-celija i mogucnosti upotrebe u terapijama”, navode oni.
Danijel Dejvis, profesor imunologije na Univerzitetu u Mancesteru rekao je: “U ovom trenutku, u pitanju je pocetno istraživanje i nije ni blizu stvaranja leka za pacijente”.
”Nema dileme da je to znacajno otkrice za osnovno poznavanje imunog sistema, ali i za buducnost medicine”, dodao je Dejvis.
Naš imuni sistem vodi svakodnevnu borbu, on nije aktivan samo onda kad se razbolemo, već je stalno uposlen time da prepozna sve sa čim dolazimo u kontakt, da propusti ili odbije. U poslednjih 150godina naš imuni sistem se suočio sa hiljadama novih materija. Imamo jedan veliki broj biohemijskih procesa pomoću kojih se sve nepotrebno izbacuje. Ali ako je telo preopterećeno o normalnoj razmeni nema govora. Imunološki sistem nije samo jedan organ, njegovi delovi raspoređeni su po celom telu. Nekoliko organa (na primer, jetra, mozak i gušterača ) toliko su važni da imaju sopstvene imunološke mehanizme-retikuloendotelijski sistem koji daje dodatnu zaštitu. Postoji i limfni sistem koji prenosi suvišnu tečnost u krvotok. Sama limfa je tečnost boje slame i sadrži ćelije koje se bore protiv infekcije. Sistem se sastoji od oko 700 čvorova kod normalne osobe raspoređeni po celom telu. Za razliku od krvotoka koji cirkuliše zahvaljujući pumpanju srca, limfa se kreće telom zahvaljujući radu mišića. Međutim glavna komponenta sistema smeštena je u koštanoj srži,gde se stvaraju bela krvna zrnca. Kad se oslobode ona nisu potpuna. Neka doplove do do grudne žlezde gde bude dovršena i oslobođena kao T-limfociti. Druga doplove do do slezine i limfnog sistema i sazre u B-limfocite. Svi oni gutaju klice, viruse, maligne ćelije ili otrovne materije, ubijajući ih ili neutrališući na drge načine. Kao i svi drugi delovi organizma i imunološki sistem potrbno je hraniti. On zahteva punu ishranu mineralima, enzimima vitaminima u njgovom prirodnom obliku koji se lako asimilira. Ovde, kao i u ostatku tela potrebne su sveže, žive organske materije koje će hraniti i održavati taj neophodni sistem. On se godinama mora graditi. Namirnice koje najbolje pomažu imuni sistem su one koje sadrže imunomodulatore a to su Beta glukani kojih ima najviše u zobi,gljivama reiši,šitake, coppridopprius, i drge. Dnevna doza treba biti najmanje 220 mg beta glukana, zatim neizostavni vitamin C . Njega ima voće i povrće, a najviše u peršunu, crvenoj paprici 160mg na 100grama paprike. A u šipku čitavih 1800 mg. Zatim su tu namirnice bogate vitaminom B, (1,3,6,9,12.), Vitamin D3, Glutation snažan antioksidans koji udvostručsva imuno Vojske, a sastoji se od glutamina, glicina i cistina. On snažno pojačava vitamine C i E .a pomaže i jetru da izbacuje toksine iz organizma. ( Doza oko 200 mg dva puta dnevno. Naravno selen je nezaobilazan i ima ga najviše u Brazilskom orahu, oko 50 mcg ,selena u jednij jezgi ,a doza jepreventivno 1-2 dnevno.Jedite dosta, kupusa, lubenice.grožđa razgrizite semenke ima dosta moćnog antioksidansa Reservatola posebno crno i crveno. Jedite bademe (ima magnezijuma) beli luk, spanać, brokoli,paradajz, šargarepu, cveklu. …Važne su i fizičke aktivnosti kako bi mišići pokretali limfni sistem čije tečnosti ima više od krvi koja ima pumpu srce. Od mene kao mašinca toliko za sada.