Tužio me komšija zbog pevanja!

0

Beki Bekić (52) uvek je nasmejan kao da nema nijedan problem u životu. Voli ga publika, kao i kolege, pa nedavno umalo nije pao u nesvest kada je dobio sudski poziv. Ne, nije ga tužila besna kolegnica željna medijske pažnje, već čovek za koga nikada nije čuo.
– Poziv je bio za suđenje u Vršcu, pa sam se preslišavao kad sam uopšte bio u tom gradu i šta sam radio. Nikako nisam mogao da se setim šta sam ja to zgrešio u Vršcu u kome nisam bio godinu dana? Ko je čovek koji me tuži? Otišao sam i tek u sudnici sam shvatio da me je tužio komšija čoveka na čijem veselju sam pevao pre tačno godinu dana u julu prošle godine – priča Bekić.
x Zašto vas je tužio?
– Zato što sam pevao! Da čovek ne poveruje, traži odštetu od oko 1.700 evra jer sam ga svojom pesmom uznemiravao i nije mogao da spava! Poludeo sam. Sećam se te večeri, slavilo se krštenje deteta, bilo je nekoliko pevača i veliki orkestar. Niti nas je ko opominjao, niti se ko žalio, niti je policija dolazila da nas opomene smetamo komšiluku. Kakve ja sad imam veze sa tim što komšija nije mogao da spava? Gde nađe baš mene da tuži, od tolikih muzičara i pevača? Zašto nije tužio domaćina veselja u čijem dvorištu je bilo slavlje, nego mene?
x Da li ste dobili odgovor na ova pitanja?
– Nisam bio lenj, pa sam otišao da nađem čoveka koji me je tužio. Našao sam domaćina na čijem slavlju smo pevao, pa smo zajedno otišli na ročište. Čovek se krstio i levom i desnom rukom, tražio je da on plati tu besmislenu kaznu i da završimo s tim cirkusom. Tužno, smešno, jadno, ne zna čovek da li da plače ili da se smeje ljudskoj pakosti i gluposti. Eto, to je zemlja Srbija! Nisam mogao da verujem da sud uopšte prihvata da se bavi takvim glupostima. Zemlja propada, krimosi caruju, a ja završavam na sudu! Umoran sam od ljudske gluposti i besmisla.
x Svojevremeno ste imali problem i sa komšijama u svojoj zgradi…?
– Živim u prizemlju, pa stalno čistim i sređujem prostor ispod svojih prozora. Sadim cveće, voćke da nam svima bude lepo. Komšije namerno na to parče zemlje bacaju kese pune đubreta, prljave gaće, sve i svašta. Bezbroj puta me umalo u glavu nije pogodilo njihovo smeće. Rade to namerno da me provociraju. Ali, ja ćutim i čistim. Nikome ništa ne kažem, ne svađam se i konačno su ukapirali da sam luđi od njih, da ne mogu da me isprovociraju, pa su me ostavili na miru.
x Stižu li vam pozivi za letnje tezge u Crnoj Gori?
– Ma kakvi, nisam ja njima interesantan. Na Crnogorskom primorju mogu da prođu samo ovi pevači koji pevaju po diskotekama i najveće zvezde poput Lukasa i Cece. Prolaze i ove razne, atraktivne cice, jer se muzika ne sluša, već gleda. Za ovakve kao što sam ja na primorju nema mesta. Strašno je šta se sve tamo pevačima dešava -prevare, podvale, podmetanja, a možeš i žestoke batine da dobiješ. Zato je i bolje što me ne zovu.

 

Pevamo za bakšiš
x Pevate li na veseljima ili izbegavate takvu vrstu posla?
– Ko u ovo ludo vreme može sebi da dozvoli luksuz da izbegava posao? Na veseljima više radim za bakšiš, nego za honorar. Ne mogu ljudi više da plate, teško je vreme, pa je i svadbi, krštenja i drugih veselja sve manje. Često se dešava da od bakšiša ne možemo ni ozvučenje da platimo, a kamoli da nešto zaradimo. Ali, šta da radim da pevam i radim moram, pa kako bude – iskren je Beki.

 

 

Ulaganje u budućnost
x Mnoge vaše kolege smatraju da je bolje džabe sedeti, nego džabe raditi. A, Vi?
– Nije, jer ako pevač sedi zatvoren u četiri zida nema nikakve šanse. Ovako, svesno odeš i pukneš na nekom veselju, ali sa nadom da će te neko zapaziti, pa će te, možda, jednog dana angažovati kad bude nešto slavio. Ulaganje u budućnost. Šta možemo, moramo nekako da se borimo i da se nadamo, ili možemo samo da ćutimo i da gladni trpimo!

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here