– Ja sam vaspitan u duhu da se u životu sve mora časno i pošteno steći i zbog toga sam se obradovao kad sam dobio poziv za dobrovoljno služenje vojnog roka. To je moj dug otadžbini. A onda se poslednje majske noći dogodio požar, vatra je uništila naš dvorišni stan, brojne medalje, pehare, plakete i priznanja, uspeo sam samo da sačuvam nagoreli pasoš i to mi je jedini zvanični dokument – priča Ajredin, koji je svakodnevno u kontaktu sa bakom Ljiljanom Srbulov.
Ona je u momentu izbijanja požara bila u stanu i pokušala da izvuče Ajredinove stvari. Nažalost, nejaka, nije uspela puno toga da spase, a onda, kad se on vratio s treninga i uleteo u stan, izneli su je i nekoliko dana bila je na oporavku u bolnici.
– Baka je sada dobro, mada je utučena i plače. Meni su starešine dale nekoliko dana, sanirali smo one najgore posledice vatre, a sada je nekoliko mojih prijatelja ostalo da radi u Miletićevoj ulici broj 18. Stare instalacije su izgleda krive za sve. Interesovanje prijatelja puno mi znači i nekako me vratilo u život ta ljudskost i humanost. Ljudi su na betonskom terenu organizovali košarkašku utakmicu u naselju Bagljaš, sakupljali su prilog i od srca mi predali 2.500 dinara (oko 22 evra). To nije mnogo, ali je za mene ogromno – priča Ajredin, u svom gradu poznat i kao humanista.
Mnogo puta je učestvovao u humanitarnim akcijama i zaista je zaslužio je da se i njemu sada pomogne.
– Nikada sam ne bih molio za pomoć, meni je najvažnije da sam baku smestio na sigurno, kod prvih komšija, a ja sam za tih nekoliko dana odsustvovanja započeo struganje zidova… Sve je izgorelo: nameštaj, uređaji, garderoba, priznanja… Ali, ima dana, nadoknadiću ja to, pomoć ljudi iz mog grada mnogo mi znači i dobio sam snagu da nastavim da se borim – kaže ovaj poznati majstor borilačkih veština koji je često, da bi mogao da plati odlazak na takmičenja, radio sa zidarima i molerima za bedne dnevnice.
Kontakt– Čuo sam da se naši ljudi iz dijaspore interesuju i da žele da mi pomognu. Drago mi je zbog toga i zahvalan sam svim dobrim dušama, ne kukam i ne jadikujem, najvažnije je da uskoro svojoj baki, koja me je odgajila i uvek bila najveća podrška, obezbedim što pre krov nad glavom – kaže Ajredin Ajeti koji se već vratio u kasarnu. |
