Vize opet Beogradu za vratom

0

Kao apsolutnom rekorderu prema broju zahteva za azil u zemljama Evropske unije Srbiji bi ponovo mogli da zaprete ukidanjem bezviznog režima. Prema statistici iz juče objavljenog godišnjeg izveštaja Evropske komisije za prošlu godinu, više od četvrtine zahteva koji stižu iz zemalja zapadnog Balkana je iz Srbije, a njihov broj je u odnosu na 2012. prošle godine skočio za 17 odsto. U izveštaju je navedeno da je broj zahteva za azil iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Crne Gore dostigao 78.000, a Srbija je ubedljivo prednjači sa 22.500 lažnih azilanata, uglavnom romske nacionalnosti.

Dogovorno rešenje
Rešenju u korist građana Srbije i zapadnog Balkana nada se nekadašnja pomoćnica šefa diplomatije Aleksandra Joksimović.
– EU je uvedenim mehanizmom sebe na neki način obezbedila, ali se nadam da će u ovoj ponovljenoj priči svi akteri biti voljni da se rešenje nađe i spreči nekontrolisani odliv sa zapadnog Balkana. Na nama je da probamo sve i verujem da ćemo upozorenje ozbiljno shvatiti, a da će pomoći i činjenica da je Nemačka koja ima najveći problem sa lažnim azilantima, Srbiju stavila na listu sigurnih zemalja i skratila proceduru povratka azilanata – kaže Joksimović za "Vesti".

Problematična šačica
– Ogromna većina građana Zapadnog Balkana striktno se pridržava pravila ustanovljenih bezviznim režimom, ali ih zloupotrebljava šačica koju čini manje od jedan odsto radi ekonomskih beneficija koje pruža status azilanta. Brisel dobro sarađuje sa zemljama zapadnog Balkana i one čine sve napore da se broj azilanata smanji, ali na žalost bez mnogo uspeha – kazala je Malmstremova.

To je, prema rečima evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem, ozbiljno pitanje koje znatno opterećuje evropski sistem. Upitana da li su članice EU zatražile pokretanje mehanizma privremenog ukidanja bezviznog režima državama iz koje dolaze azilanti, ona je odgovorila da to još niko nije tražio, ali takva mogućnost postoji.
– To bi predstavljalo nesrećan ishod, jer bi pogodilo poštenu većinu građana – istakla je Malmstremova, podsetivši da je mehanizam usvojen 2013. na zahtev grupe zemalja članica zbog navale sa Zapadnog Balkana.
Stručnjaci za migracije i pitanja azila, sagovornici "Vesti", optimisti su da će ovaj problem biti rešen bez sankcija za građane Srbije, jer kako kažu sada se osim Beograda i zemlje EU uključuju nekim merama.
Vladimir Petronijević iz Grupe 484, ukazujući da najviše ljudi sa naših prostora ide ka Nemačkoj, Švedskoj i Belgiji, smatra da statistika iz 2013. stvara situaciju za suspenziju bezviznog režima, ali ukazuje i da je Berlin ove godine uveo uprošćenu proceduru za povratak lažnih azilanata, što je suštinski korak ka rešenju smanjenja broja azilanata.
– Efekti tog poteza će se tek videti, a verujem da će broj lažnih azilanata koji odlaze i socijalnih razloga biti smanjen, jer će njihov povratak biti brzo razmotren, pa neće imati nikakvu korist – objasnio je Petronijević.
On smatra da ne bi trebalo da dođe do ukidanja bezviznog režima u ovom trenutku, jer bi to imalo posledice po EU integracije našeg regiona, ali ističe da će Evropa i dalje tražiti akcije da se problem azilanata reši.
Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila smatra da rešenje nije samo u naporima zemlje porekla azilanata, već obe strane. Nada se da će građani Srbije i dalje putovati bez viza, jer to ne bi bila dobra poruka zemlji na putu EU i njenom poštovanju ljudskih prava.
– Ne sme se sa granice vraćati neko na osnovu nacionalne pripadnosti, boje kože ili loše odeće – kaže on i objašnjava da Romi uglavnom kažu da idu, jer nemaju posao, krov nad glavom i zdravstveno osiguranje.
– Mora da se promoviše održivi ostanak u Srbiji koji bi ih vezao za lokalnu sredinu, a tu mora da pomogne EU – ukazao je Đurović.
 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here