Takozvani briselski sporazum kojim se reguliše normalizacija odnosa između Beograda i Prištine bio je tema javne rasprave u Ustavnom sudu Srbije.
Najviša pravna sudska instanca u državi sazvala je raspravu kako bi se donela odluka o tome da li je US uopšte nadležan da ocenjuje ustavnost i zakonitost sporazuma. Profesori prava i ugledni pravni stručnjaci koji su pozvani da u svojstvu veštaka daju ocenu, nedvosmisleno su ukazali ne samo da je Ustavni sud nadležan, već da je i dužan da se o tome izjasni u cilju odbrane ustavnog poretka Republike Srbije, kao i odbrane časti profesije.
Profesor ustavnog prava Ratko Marković ocenio je da je sporazum opšti pravni akt s neposrednim pravnim dejstvom i da svojom sadržinom odstupa od Ustava Srbije.
– Suprotan je Ustavu u četiri odredbe, a to su formiranje Zajednice srpskih opština, postojanje jedinstvene Kosovske policije na teritoriji pokrajine, podvođenje pod jedinstven pravni sistem Kosova celokupne sudske vlasti i organizovanje lokalnih izbora u skladu sa zakonom Kosova. Čitavo zamešateljstvo oko toga koja je priroda ovog sporazuma proistekla je iz namere da se izbegne giljotina Ustavnog suda – ocenio je profesor Marković, koji je govorio u svojstvu svedoka.
Politička klopka
On je objasnio da se osporava pravna priroda sporazuma i tvrdi da je reč o političkom aktu samo da Ustavni sud ne bi bio nadležan da ga ocenjuje. Profesor Marković rekao je da je politički akt slobodan akt pojedinaca u državnoj vlasti, koji nije izložen oceni ustavnosti, i zato umesto pravnih ima samo političke posledice za aktere.
Marković je rekao i da za analizu ne bi bilo potrebno vrhunsko pravno znanje da se nije "umešala politika sa klopkama". Stoga se čitavo tumačenje svodi na sagledavanje suštine pravnih pitanja koja se ovde postavljaju.
Međutim, počev od ministra pravde Nikole Selakovića, preko sekretara Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i predsednika Skupštinskog odbora za ustavna pitanja Aleksandra Martinovića, predstavnici vlasti tvrdili su da Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje ustavnost i zakonitost sporazuma iz Brisela, jer je reč o političkom aktu, a ne pravnom. Oni su zaključili da sporazum nije deo ustavno-pravnog sistema Srbije.
Da predstavnicima države nedostaju pravni argumenti, videlo se i po tome što se ministar Selaković na kraju svog izlaganja pozvao na političku važnost osporenog sporazuma.
– Mišljenja sam da Ustav treba da bude tumačen u političkom kontekstu, jer mi ne možemo jednostrano da regulišemo suštinsku autonomiju Kosova i Metohije, već to mora da proistekne iz dijaloga Vlade Republike Srbije i privremenih institucija na Kosovu i Metohiji. Politički kontekst tumačenja Ustava je izuzetno važan. Republika Srbija bila bi u potpuno bezizlaznoj situaciji, ukoliko bi Ustavni sud procenio da je nadležan – rekao je Selaković.
On je svoju tvrdnju pravdao objašnjenjem da bi bezizlazna situacija nastala ukoliko bi Ustavni sud preuzeo ovlašćenja Vlade i narušio podelu vlasti.
Selaković je odbacio tvrdnje pravnika da je vlast učinila sve da prikrije ratifikaciju sporazuma i to kroz famoznu odluku Skupštine Srbije od svega 25 reči u kojoj se konstatuje da se prihvata izveštaj Vlade Republike Srbije o prihvatanju sporazuma iz Brisela.
Da se ponište svi akti
Akademik profesor Kosta Čavoški ironično je nazvao "dovitljivcima" one koji su savetovali bivšeg premijera Ivicu Dačića i potpisnika sporazuma.
– Sugerisali su mu da se sam tekst sporazuma nigde ne pojavi u originalnoj verziji. Tako da ga nema ni u odluci Vlade, ni u odluci Skupštine. Kriju ga kao zmija noge zbog dalekosežnih posledica koje proizvodi. I zbog toga da bi se tretirao kao politički akt, a ne ugovor dva međunarodna subjekta, a sve sa ciljem da bi se prejudicirala odluka Ustavnog suda i on proglasio nenadležnim – rekao je akademik Čavoški, koji je zastupao stranu koja je i usporila ustavnost briselskog sporazuma pred Ustavnim sudom.
On je ocenio da je nesporno reč o pravnom političkom aktu opšteg dejstva, pa samim tim podleže oceni ustavnosti. Čavoški je izneo tvrdnju da je sporazum akt međunarodnog karaktera.
– Ako je reč o pojedinačnom pravnom aktu, onda sud mora da proglasi ništavnim sve pojedinačne odluke proistekle iz briselskog sporazuma. To podrazumeva povraćaj u pređašnje stanje, odnosno da sve srpske sudije koje su dobile otkaz budu vraćene na svoje funkcije u okviru pravnog sistema Republike Srbije, da građani koji sada moraju da vade lične karte i isprave u skladu sa zakonom samozvane države Kosovo imaju pravo na lične karte i vozačke dozvole Republike Srbije. Da li, gospodo sudije, imate petlju da to kažete i donesete takvu odluku – upitao je članove US Srbije Kosta Čavoški.
Čavoški smatra da je čak suvišno postavljati pitanje da li je reč o međunarodnom aktu, što se vidi i iz potpisa. Naime, briselski sporazum potpisan je na dva odvojena lista i na jednom se nalazi potpis predsednika Vlade Republike Srbije Ivice Dačića i visoke predstavnice za EU Ketrin Ešton, dok na drugom listu pored Eštonove stoji potpis Hašima Tačija, kosovskog premijera.
|
Original iz Prištine
Dačićev dogovor |
PROFESOR MARKOVIĆ RAZOTKRIO PREVARU
Prihvatili otcepljenje pokrajine
Prema profesoru Ratku Markoviću, suština teksta sporazuma sadržana je "u odricanju Srbije od svih funkcija državne vlasti na teritoriji AP KiM u korist samoproglašene Republike Kosovo, i time u prećutnom prihvatanju jednostrane secesije te pokrajine".
– Da bi zamaglili ovu suštinu, pribegli su mnogim lukavštinama. Da ne bi izgledalo da pregovaraju dva ravnopravna partnera koji imaju jednako svojstvo države, pregovori u Briselu se nazivaju po imenima glavnih gradova pregovarača. Zatim, da bi se prikrilo formalno svojstvo Hašima Tačija govori se o dijalogu "sa privremenim institucijama samouprave u Prištini", a da bi se sakrila sadržina sporazuma, on se prihvata zaključkom Vlade i postaje njegov sastavni deo, ali se taj zaključak ne objavljuje. Takođe,
Narodna skupština prihvata izveštaj Vlade s maratonskim naslovom sračunatim na to da se sam tekst izveštaja Vlade ne objavljuje u Službenom glasniku RS. Ne treba biti jednak pravni lisac pa razumeti smisao ove akrobatike, a to je da sporazum izbegne Ustavnu sudsku kontrolu – rekao je profesor Ratko Marković.
On je bio profesor ustavnog prava i ministru Selakoviću, koji je podsetio da je Ratko Marković bio potpredsednik Vlade i učesnik u pregovorima u Rambujeu, iz kog je kasnije proistekao Kumanovski sporazum, a kojim je praktično država Srbija morala da se povuče sa KiM.
NEVEROVATNA TVRDNjA NIKOLE SELAKOVIĆA
Ministar već zna mišljenje veštaka!
Nakon što je završena tročasovna javna rasprava ministar Selaković izjavio je da će Vlada RS poštovati odluku US, kakva god bila. On je, međutim, zamerio što niko od veštaka – pravnih stručnjaka, nije uzeo u obzir Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN kojom se između ostalog predviđa, kako kaže, postojanje kosovske policije i sudskog sistema, već su svoje obrazlaganje zasnovali na čisto teoretskom tumačenju briselskog sporazuma.
Pojavile su se i opaske da su se svi pravnici stručnjaci koji su govorili u svojstvu veštaka saglasili da se je reč o opštem pravnom aktu međunarodnog karaktera i da je US svakako nadležan da ocenjuje njegovu ustavnost i zakonitost.
Na to je ministar Selaković rekao da nisu svi tako ocenili, jer ima i onih stručnjaka koji su drugačijeg mišljenja, samo što se nisu pojavili u sudnici, već će svoj izveštaj dostaviti u US.
Kako "Vesti" saznaju, u US kažu da je nejasno otkud ministar Selaković zna kakav će stav imati neimenovani stručnjaci s obzirom na to da niko ne može da nastupa u svojstvu veštaka, a da ga nije pozvao Ustavni sud. Pri tom, oni koji nisu bili u prilici da dođu na javnu raspravu izveštaj dostavljaju samo sudu, a ne predstavnicima strana koje imaju suprotno mišljenje.
Inače, od pozvanih veštaka nisu se pojavila samo tri pravnika.
