Nakon našeg nedavnog i ponovljenog apela dobrim ljudima iz dijaspore da pomognu Milošu Jovanoviću, teško bolesnom i siromašnom ratniku sa Košara, koji je ponovo ostao bez namirnica i lekova, a preti mu opasnost da ostane i bez svetla, u njegovo zabito selo Troštice na padinama Golije, gde živi sa bolesnom majkom Rosom i sestrom Marinom, stigla je nova prva pomoć ovoga puta iz daleke Australije.
Humanost
Da Milošu, Rosi i Marini bar malo bude bolje, donacijom od 200 australijskih dolara, pobrinula se humana porodica Milanović iz sidnejskog Liverpula. Ova humana familija, rodom iz Republike Srpske, i ranije je pomagala nevoljnicima u otaxbini, pa i u ovom kraju.
– Sad malo lakše dišemo i ne strepimo hoćemo li ostati u mraku, platili smo dug za struju, izmirićemo i račun za maj koji uskoro stiže, pa nam bar za jedno vreme ne preti isključenje, biće i za lekove meni i majci Rosi, pojačaćemo i zalihe brašna i drugih namirnica – priča Miloš i ne krije radost što ga dobri ljudi nisu zaboravili i što su, kad god je u nevolji, spremni da mu pomognu.
– Ni zdravstveno osiguranje 18 godina nisam imao, pokušao sam da se izborim za takozvanu tuđu negu, ali sam odbijen, neizvesna mi je i socijalna pomoć od 80 evra, iako sam težak bolesnik sa ozbiljnim srčanim, metaboličkim, hormonalnim i psihičkim problemima, i potpuni invalid, nikakvu penziju, pa ni onu najmanju još ne mogu da ostvarim, da nije bilo čitalaca “Vesti” sa raznih strana sveta, mojih saboraca i drugih dobrih ljudi, koji su mi pomogli kad mi je bilo najteže, možda danas ne bi bio u životu. Hvala puno dobrotvorima iz Australije, bog neka ih čuva i sreća prati, prenesite im naše pozdrave i veliku zahvalnost, hvala i mojim ratnim drugovima na pomoći i podršci – dodaje Miloš.
Podrška studentu
Humana porodica Milanović obradovala je i Nikolu Matkovića, dugogodišnjeg đaka-pešaka, a sada siromašnog studenta informacionih tehnologija na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Ovom izuzetno talentovanom mladiću-odlikašu koji sa bolesnom majkom Jevrosimom i ocem Slavomirom teško živi u zabitom selu Vučinići u podnožju planine Golije stiglo je 100 australijskih dolara.
– Dobro mi je ovde, zimi imam grejanje, a leti klimu, pa mogu po ceo dan da učim, kad imam novca platim autobus, kad nemam stopiram, ostatak puta, makadamom i kroz šumu, uglavnom pešačim, naporno je, ali nemam izbora, ako sam izdržao pešačenje kad sam bio osnovac i srednjoškolac, izdržaću još dve godine, ništa me neće pokolebati da budem dobar student i da završim fakultet, nadam se da će doći dan kada ću i ja od moje plate moći da pomognem drugim siromašnim đacima-pešacima i ljudima u nevolji – kaže Nikola i naglašava da će od ove donacije kupiti lekove i nešto namirnica za svoje roditelje.
Donaciji od 100 švajcarskih franaka, pristigloj od plemenite bake Rade iz Sent Galena u Švajcarskoj puno se obradovao i Slobodan Bandović, dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta iz sela Gradac na Pešteru.
– Da bi prehranio suprugu Stanku, majku Mariju i decu Stefana, Radišu, Petra i Milicu, Slobodan po ceo dan nadniči, uglavnom utovara ugalj u obližnjem rudniku Štavalj ili kopa grobove za preminule Pešterce. Da muka bude još veća, Slobodanom srednji sin Radiša od rođenja ima smetnje u razvju, posebno sa govorom.
Zbog teškog života i nemaštine, Radiša dugo nije mogao da se leči, a na prve ozbiljnije preglede i operacije (u Kraljevu, Užicu i Beogradu) otišao je zahvaljujući donacijama naših čitalaca.
I ovu donaciju iz Švajcarske potrošićemo za Radišino lečenje i rad sa logopedima, hvala bogu, bolje je, napreduje i ide u školu, hvala beskrajno svim dobrim ljudima koji su godinama uz nas, hvala dobroj baki iz Švajcarske – poručuje siromašni gorštak sa Peštera.
Još u mraku
Naši čitaoci iz celog sveta pomogli su pre tri godine porodici Bandović da sagradi novu kuću i kupi najpotrebniji nameštaj. Na žalost, iako imaju novi dom, u koji je uloženo više od 20.000 evra, Bandovići još nemaju svetlo, pa žive u starom i oronulom kućerku gde se zimi smrzavaju. Razlog što su još u mraku zna samo sjenička elektrodistribucija koja im ne uvodi svetlo iz čudnog razloga što su objekat u planinskoj zabiti gradili bez plana i urbanističke dozvole.
Zahvalnost
Svoju donaciju Nikola Matković je preuzeo u Novom Pazaru u pauzi između dva predavanja, zahvalio se i poslao pozdrave dobrotvorima iz Liverpula, a potom je požurio u zgradu univerziteta u kojoj provodi po ceo dan.
