U jesen nam, pored drugih zdravih namirnica, stiže i sezona veoma zdrave i hranljive bundeve. Plod je bogat vodom, vlaknima, vitaminima i mineralima, dok je seme bogato masnim uljima, proteinima i mineralima.
Bundeva je naše nacionalno blago i što se tiče vitamina i provitamina i što se tiče njenog sastava i svega onoga što u sebi ima, naglašava nutricionistkinja Milka Raičević u Jutarnjem programu.
– Bundeva je zaista borac protiv antioksidanasa, a samim tim nam podiže imunitet. Drugo, ona ‘tapacira’ želudac, pa nećemo toliko biti stresogeni, kao što, nažalost, jesmo. Znači, moramo naučiti da nam hrana bude i lek – napominje nutricionistkinja.
Ono što bi trebalo da nam bude parametar u svakodnevnom životu, dodaje nutricionistkinja, jeste pijaca. Sve ono što je sada u ponudi na pijaci i što ima svoje puno zrenje, trebalo bi da se nađe i u našim tanjirima.
Nema starosne dobi kojoj bundeva neće doneti dobrobit.
– Počev od malog deteta kome mogu da se prave razni pirei. Može da se peče, što je dobro za školski uzrast i omladinu, posebno sportiste. Za ljude koji su na dijetama ili za sve one koji moraju da vode računa o unosu šećera – dodaje Raičevićeva.
Mala kalorijska vrednost, velika dobit za organizam, a samim tim imamo nešto što je puno vlakana, a sprečava i pojavu kancera, holesterola, štiti žuč, jetru i želudac.
– U principu imamo malu atomsku bombu vitamina koja nam omogućava da nam sve ono što nam treba tokom dana, dobijamo od bundeve – naglašava ona.
U bundevi se nalaze i karatenoidi koji joj daju specifičnu boju, a upravo ta boja utiče na naš bolji vid, zdraviju kožu, što je čini idealnim sastojkom raznih krema. Takođe, blagotvorno deluje čak i na psorijazu i sve promene na koži.
– Mlade osobe ne bi morale da koriste neke kreme ili veštačke sastojke za skidanje bubuljica, već je dovoljno toniziranje sokom od bundeve i maska za lice od bundevine kaše – preporučuje nutricionistkinja.
Bundevino ulje takođe sadrži veoma korisne sastojke za naš organizam jer poseduje i tri i šest omega masne kiseline. Unosom bundevinog ulja menjamo i sastav hrane, odnosno dodajemo ono što joj nedostaje, pogotovo za one koji ne jedu ribu redovno.
– Od bundeve može da se pravi i sok, tako da kod hiperaktivne dece deluje fantastično. Takođe i kod ljudi koji imaju visok pritisak – napominje Raičevićeva.
U dijetoterapiji bundeva je neminovna namirnica, pre svega kao užina ili kao deo kombinacije za vrčeru. Pored toga, reguliše i probavu.
– Smatra se da ako bismo jeli samo jednu krišku bundeve svakog dana, onda bi mnogo bilo lakše i našim očima, i našem imunitetu, i našem želucu – zaključuje nutricionistkinja Milka Raičević.
Bundeva – “atomska bomba“ vitamina
Jedna šoljica kuvane bundeve (245 grama) sadrži samo 49 kalorija, 0,2 grama masnoća, dva grama proteina, tri grama vlakana, a osim toga sadrži i vitamin A, C, kalijum, bakar, mangan, vitamine B2, E, gvožđe i magnezijum, fosfor, cink, folat i nekoliko vitamina B grupe.
Bundeve sadrže i antioksidanse poput alfa-karotena, beta-karotena i beta-kriptoksantina, koji umanjuju rizik od hroničnih bolesti. Takođe, studije pokazuju da antioksidansi štite kožu od oštećenja od sunca i smanjuju rizik od raka, kao i od očnih bolesti.
