Praznični dani su na izmaku. Još da dočekamo srpsku Novu godinu i onda možemo na dijetu.
U Srbiji se 13. januara slavi doček Nove godine po julijanskom kalendaru ili pravoslavne Nove godine, a kao i za ostale praznike i za ovaj se vezuju brojni običaji. Posebna važnost pridaje se trpezi, a postoji jedno pravilo od kog domaćice zarad zdravlja i sreće svojih ukućana nikada nisu odstupale.
Kako običaji i nalažu, uoči srpske Nove godine priprema se bogata svečana večera, a ukućani sa prijateljima i rođacima u veselju čekaju ponoć i 14. januar, poznat i kao Mali Božić.
Zašto prasence, a nikako živina i govedina
Te večeri na sto se iznose razne zimske đakonije – pršuta, slanina, čvarci, kiseli kupus, turšija, ajvar, kajmak, sir i naravno meso. Ali ono nikako ne sme da bude živinsko, niti goveđe, već isključivo praseće ili jagnjeće.
A to je zato što se prase smatra dinamičnom životinjom koja se puno kreće, pa bi i mi tako trebalo da uđemo u Novu godinu.
Ne preporučuje se da jedete živinsko meso i govedinu jer piletina i ćuretina asociraju na prljavštinu i siromaštvo, a govedina na stagnaciju. Zapravo, nekada davno naši preci retko su jeli živinu, nju su koristili da im nosi jaja.
Tog dana jede se glava božićne pečenice, a to je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu vasilicu.
U ponoć se jedu i krofne, a u jednu se stavi zlatnik, pa se smatra da onaj ko ga nađe ima sreće tokom cele godine.
Srpska Nova godina, poznata i pod nazivom Mali Božić, počinje 14. januara i tada se obeležavaju još dva značajna praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki.
Шта јести. Јешћемо оно што можемо приуштити. Никаква меса нису важна. Важно је да поштујемо завете, да будемо мирне савести. Зар вам клање прасета не личи на обред приношења жртве. Од нас то Хришћанство не захтева.