Poslednjih nekoliko godina gotovo je nemoguće kupiti paradajz koji ima onaj stari prepoznatljivi miris i ukus. Poslednja istraživanja pokazala su da se to nije desilo samo od sebe, već da je tranzicija iz “sočno i ukusno” u “plastično” trajala nekoliko godina i posledica je masovnog uzgajanja u komercijalne svrhe.

Međunarodni tim stručnjaka proučio je skoro 400 varijeteta paradajza, od savremenih do najstarijih sorti, kako bi utvrdiili šta se dešava sa najpopularnijim svetskim voćem (da, tačno je, paradajz nije povrće već voće).

Utvrdili su da je višedecenijsko uzgajanje što većeg i otpornijeg paradajza dovelo do gubitka 13 elemenata koje utiču na njegov prepoznatljivi ukus. Na gubitak ukusa uticale su specifične genetske promene ove biljke.

Ubili ukus da bi olakšali transport?!
– Uzgoj paradajza se fokusirao na to da plod bude što tvrđi, a samim tim otporan prilikom transporta, ali i da može duže da se čuva. Ukus je otišao u neki drugi plan. Da bi se postiglo da plod bude tvrd, mora da se smanji broj semenih komora, a samim tim paradajz gubi na sočnosti – objašnjava Đorđe Moravčević, docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji napominje da je najbolji način očuvanja sorte, čuvanje semena koje ne potiče iz “tretiranog” paradjza.

Kako navodi, takav paradajz je retko naći jer nije “komercijalan”. Zbog sočnosti se teško transportuje i kraći mu je rok trajanja. On se najčešće može naći u gazdinstvima koji se bave uzgojem organskog povrća, pa tako manjak kvantiteta, nadoknađuju visokom cenom.

Organski ukusniji, ali papreno skup

Inače, ovaj “komercijalni”, mahom bezukusni paradajz u marketima i na pijaci košta od 60 do 130 dinara po kilogramu, dok se cena organskog kreće od 200 do 350 po kilogramu.

– Paradajz više ne kupujem u prodavnicama jer je i bez ukusa i bez mirisa. Imam osećaj kao da jedem plastiku. Ovu voćku sada nabavljamo iz domaćinstava, kojih ima u Srbiji, a koja su uspela da skladište seme decenijama i tako sačuvaju onaj stari “seljački” paradajz koji svi volimo i kojeg se sećamo – priča Goran J.

Vlasnici imanja na kojima se mahom gaji organsko voće i povrće, kažu da su njihove porodice naslutile da će stari dobri ukus paradajza biti bukvalno “ubijen”. Zato su konstantno skladištili vlastito seme i tako sačuvali sve blagodeti paradajza, pre svega ukus.

– Ukoliko se bavite ovim poslom, bitno je da sačuvate seme, pogotovo sada kada se skoro sve genetski modifikuje. Tako smo mi uspeli da sačuvamo seme paradajza uzgojeno bez veštačkih đubriva i pesticida i koje nije tretirano otrovima – kaže Dejan R. na čijem se imanju, nedaleko od Valjeva uzgaja voće i povrće koje su uspeli da sačuvaju i od trenda “hibridi” od pre nekoliko decenija i najnovijeg GMO tretiranja.

Posadite ga sami

Ukoliko vam nedostaje pravi ukus paradajza, dovoljno vam je da imate mali komad bašte ili čak veće saksije, kao i seme koje možete da izvadite i osušite iz paradajza čiji vam se ukus najviše dopada. Internet je preplavljen video uputstvima kako da sve to uradite u kućnim uslovima i za svoje potrebe.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here