Državne kase snizile su stope, međutim, razloga za radovanje nema: svakoj kasi dozvoljeno je da ubuduće od osiguranika traži dodatne procente. Tako je praktično poništen efekat smanjenja osnovnog osiguranja sa 15,6 na 14,6 procenata (od toga polovinu, dakle 7,3 odsto plaća sam osiguranik). Dodatno je ovaj iznos ograničen i u apsolutnom iznosu, pa tako smanjenje ne može biti veće od 301,13 evra.
Kase su dobile ovlašćenje da od svojih osiguranika traže dodatne doprinose, i to procentualno primerene njihovim primanjima – ko zarađuje više moraće više i da plati. Svaka kasa može individualno da odlučuje o visini ovog dodatka. Istovremeno je za 0,3 odsto porastao iznos koji je predviđen za osiguranje za negu u starosti i iznosiće 2,35, odnosno 2,6 posto za osiguranike bez dece.
Rirup-penzije
Za korisnike takozvane Rirup-penzije, bitna izmena je to što će ih država ubuduće više podržavati. Biće povećan maksimalni iznos koji se priznaje kao poreska olakšica, i to sa 20.000 na 24.000 evra po pojedincu. To znači da će bračni par moći da uplati u ovaj vid dobrovoljnog osiguranja 48.000 evra i da to u poreskoj prijavi bude tretirano kao poreska olakšica.
Treća važna izmena je smanjenje iznosa za penzijsko osiguranje sa 18,9 na 18,7 procenata. Ova izmena dešava se uvek kada se na računima državnih fondova kao rezerva nalazi dovoljno novca za isplatu penzija za jedan i po mesec. Trenutno ima novca za 1,8 penzija i smanjenje se dešava po automatizmu.
Sledeća bitna izmena je smanjenje garantovane kamate na novozaključene ugovore o penzijskom i kapitalnom životnom osiguranju sa 1,75 na 1,25 posto: da bi dobili istu sumu osiguranja kao stari koricnici osiguranja, novi će tih 0,5 odsto morati sami da uplate.
Izmena takozvanih "graničnih iznosa za doprinose" dešava se po automatizmu svakog 1. januara. Na saveznom nivou, ovaj iznos se za zdravstveno osiguranje podiže sa 4.050 evra na 4.125 mesečno.
To u praksi znači da su zaposleni dužni da budu prijavljeni u državni zdravstveni fond dok god im je godišnji prihod ispod 54.900 evra. Kod penzionog osiguranja, novi limiti ostavljaju zaposlenima nešto više prostora da uštede na porezima i socijalnim izdavanjima.
Uzrok je to što je granica za buduće penzionere koji žive u delovima nekadašnje Zapadne Nemačke podignuta na 72.600 evra. Kako se pri proračunu bruto u neto platu uplate namenjene direktnom osiguranju i penzijskim fondovima računaju kao poreska olakšica, zaposleni mogu sledeće godine umesto 2.856 evra da računaju 2.904 evra kao olakšicu.
Satnica 8,50 evra
Godina pred nama donosi i mnoge izmene u drugim oblastima: novac za roditelje, u fiskalnom tretmanu poklona, a dolazi i dugo najavljivana "minimalna plata". Ova poslednja novost je verovatno i najvažnija.
Od 1. januara 2015. na celoj teritoriji Nemačke važiće zakonska granica od 8,50 evra bruto za sat rada. Samo u branšama u kojima postoji opšti tarifni sistem ovo pravilo ne važi, ali će i one od 2017. biti u obavezi da uvedu najnižu cenu rada. Od ove izmene profitiraće oko 3,7 miliona ljudi.
O visini ovog iznosa i mogućem prilagođavanju vodiće računa posebna komisija savezne vlade. I pored ove izmene, neće svi zaposleni od 1. januara dobijati obračune po novom modelu. Za radnike koji obavljaju praksu ovo pravilo stupa na snagu posle četiri meseca rada, a za dugoročno nezaposlene od sedmog meseca.
Radnici koji raznose štampu iduće godine dobijaće 6,38 evra, 2016. 7,23, a tek od 2017. punih 8,50. I za negovatelje 2015. doneće vise novca: u zapadnim državama najniža satnica biće 9,40, a na istoku 8,65 evra.
Roditeljski novac plus
Prvi januar donosi i "roditeljski novac plus". Zakon stupa na snagu početkom godine, ali će od njega koristi imati samo roditelji dece rođene posle 1. jula 2015. Izuzetak su roditelji koji dobiju blizance ili više dece i koji već od prvog dana 2015. mogu da računaju na veći iznos.
Roditelji koji se u prvih 14 meseci po rođenju bebe sami brinu o detetu i zbog toga ne mogu da rade, ili rade manje od 30 sati nedeljno, dobijaće novac u vidu socijalne pomoći, a iznos se preračunava na osnovu njihovih neto primanja pre no što su počeli da se brinu o detetu. Po pravilu, pomoć koju će dobiti je 65 odsto plate – minimalno 300, a maksimalno 1.800 evra i dobijaće se najviše 14 meseci.
Mogućnost kombinovanja skraćenog radnog vremena i novca za roditelje postojala je i do sada, ali su korisnici po dosadašnjim pravilima gubili deo prava na novac ako bi radili: plata bi im se smanjivala za iznos elterngelda, a kao kompenzaciju u vidu produženja vremena koje mogu da provedu sa detetom nisu imali.
Upravo to se koriguje novim načinom obračuna: elterngeld plus je u iznosu polovina dosadašnjeg, ali za svaki mesec koji roditelji provedu kod kuće za mesec dana produžava im se pravo da dobijaju ovu pomoć. Dakle, novac koji je do sada dobijan za mesec dana biće ubuduće prepolovljen, ali će ga roditelji dobiti dva meseca – pa je time iznos jednak.
U brigu o deci spada i paket mera koje će mladim roditeljima da omoguće lakšu odluku kada da uzmu odsustvo za negu deteta. Od 1. jula 2015. stupa na snagu mera koja omogućava da roditelji između 3. i 8. rođendana deteta mogu da uzmu dve godine neplaćenog odsustva umesto jedne kao do sada. Više nije neophodno da im dozvolu za to da poslodavac, ali će ovo odsustvo morati da bude prijavljeno najmanje 13 nedelja pre nego što se koristi. Oba roditelja imaju pravo da ovo vreme podele u tri vremenska bloka umesto u dva kao do sada.
Roditelji koji dobiju blizance ili više dece dobijaće uz ovaj novac i poseban dodatak od 300 evra za svaku novu bebu.
Više novca za "harcere"
Korisnici harc 4 pomoći dobijaće takođe više novca. Oko 6,1 miliona korisnika Arbajtslozengelda 2 imaće dva odsto više. Za samce to znači 8 evra više – ukupno 399 mesečno. Povišica važi za sve koji dobijaju socijalnu pomoć i one koji dobijaju egzistencijalni minimum (Grundziherung), jer su ili na birou rada i traže posao ili nemaju dovoljno velike penzije. Ova povišica je između pet i osam evra mesečno.
Oni koji žive na ivici egzistencije, a moraju da vraćaju dugove, mogu da se raduju tome da je podignut minimalni iznos koji mora da im ostane za život pošto se poverioci naplate, sa 1.045 na 1.070 evra.
Zaštićenije štediše
I štediše su nešto dobile, a to je veća sigurnost uloga. Umesto do sada zaštićenih 100.000 evra ubuduće će država štititi do 500.000 evra po štediši za "uplate koje zaslužuju zaštitu" – pod ovim terminom zakonodavac podrazumeva uplate novca koji potiče od prodaje nekretnina ili otpremnine od firme. Zaštita je vremenski ograničena na šest meseci. U slučaju stečaja banke ovaj novac će ubuduće biti vraćen ulagaču u roku od sedam dana, a ne 20, kao do sada.
Poreski "pokajnici"
Novosti ima i za one koji su počinili poreske prekršaje. U slučaju da dobiju iznenadni napad kajanja, oni će moći da sami sebe prijave poreskim vlastima, kao i do sada, ali ubuduće pod pooštrenim uslovima. Granica do koje prekršaj ostaje bez kazne prepolovljena je i biće 25.000 evra. Za veće iznose, fiskus će zaračunavati kaznene penale, koji zavise od visine prekršaja – iznad 25.000 evra kazna je deset posto neplaćenog iznosa, preko 100.000 biće 15 odsto, a za više od milion evra 20 procenata neplaćenog iznosa. Prekršioci će biti kažnjeni novčano, ali i dalje ne krivično.
