"Uvek su me privlačili narodnjaci. Od drugog razreda osnovne škole pohađao sam i muzičku školu, odsek harmonika. Sećam se da sam čekao da profesorka izađe kako bih zasvirao na harmonici. Posle sam prešao na klavijature."
"Prvu sam dobio od dede i oca za 18. rođendan. Vežbao sam i svirao, pa sam krenuo da tezgarim na nekim žurkicama. Bilo mi je kao klincu to jako zabavno i sav sam bio važan. Iako su roditelji želeli da upišem gimnaziju, opredilio sam se za srednju medicinsku školu i to smer farmaceutski tehničar", seća se Nemanja Stevanović.
Nemanja se često seti i svoje prve simpatije.
"Kada prođu godine, svi se rado sećamo svojih prvih ljubavi, simpatija, pa nam čak i ljubavni jadi iz detinjstva i mladosti izmame osmeh. Moja prva simpatija se zove Marina i to je bilo u predškolskom. Bila je među najlepšim devojčicama u razredu."
"Sećam se, imali smo iste patike, moje su bile sive sa zelenim, a njene sive sa roze. Trudio sam se da svoje ostavljam blizu njenih kad smo se izuvali. Branio sam je od drugih dečaka. To simpatisanje trajalo je sigurno dve godine. Posle predškolskog ona više nije bila sa mnom u razredu. Viđao sam je na odmorima, ali to više nije bilo to."
