Bravo
U Smederevskoj Palanci i danas se živo sećaju kako su u poplavi 1999. godine dobili pomoć od opštine od 6.000 dinara, zato se danas snalazi kako ko stigne. Neko je podigao kredit, nekom je pomogla familija iz inostranstva, a nekom Rajko Grujić, vlasnik Fabrike za preradu drveta. Iako je i sam poplavljen, sve što je ostalo netaknuto u fabrici, od vrata, prozora do nameštaja, poklonio je ljudima koji su sve izgubili.
I tako se Srbija snalazi kako zna i ume. Da je država doterala do duvara, to je jasno čak i rumunskim nadničarima, koji su od Evrope videli samo srpske njive. E sad srpske njive čekaju Arape i sve strane investitore. Dotle svi prave humanitarne koncerte, koje plaća opet isti narod!
A on je izvukao i poslednju paru iz džepa da pomogne onima kojima je takvu istu paru odnela voda. Sad svi zajedno imaju ponekog Rajka Grujića, kojem još samo mogu da upale sveću za zdravlje.
U Srbiji odavno nema drugih nagrada, sem duševnih. Zato sad svi poplavljeni budno prate nebeske prilike.
U Srbiji samo Bog plaća, opština je bankrotirala.
UAAA
Dok očajna država obećava stranim investitorima da će im platiti 70 odsto poreza i doprinosa u Srbiji samo da otvore kakvu bilo proizvodnju i daju kakvu bilo platu radnicima, mora se nekako napuniti budžet. I tako beogradske vlasti najaviše reforme. A kad običan građanin u Srbiji samo čuje reč "reforma", odmah se u’vati za bušan džep gde mu stanuje srce. Zato i Srbi najviše umiru u Evropi od srca. Organ im je pao na niske grane.
I dok srce klepeće, gradski funkcioneri važno objavljuju da će reforma "autobuse, tramvaje i trolejbuse postaviti na zdrave noge, ali mere neće biti popularne". Zdrave noge svakog beogradskog autobusa naći će se u džepu odrpanog Beograđanina. Jer poznato je da jedan gradski autobus nema srce, ali ga ima građanin, i to ga je dobio džabe od Boga. A grad Beograd morao je čak da kupi i gradski autobus. Doduše, samodoprinosom građana pre 30 godina, ali to je davno bilo. Danas se to zove reforma, što znači i reformu građanskog džepa. Tako sad za mesečnu kartu nema da se voziš dokle ti srce ište, nego onoliko koliko ti propiše reforma! Umesto srca imaćemo zdrave autobuse!
