Interesuje to naše ljude, u tišini su odgledali ono što je nekad bilo i pomolili se: "Bože, nikad više", a male priče ponudio im je beogradski profesor Ivan Stratimirović, prethodno se naradivši u ime Saveza potomaka i prikupivši autentične ratne fotose.
– Nikako ne smemo da zaboravimo najpresudnije vreme za srpski narod, kad su se prekrajale granice, a Srbi posle proboja solunskog fronta iz rata izašli i kao pobednici – naglasio je prof. Ivan Stratimirović.
Na istom mestu, narednog dana, na red je došao dokumentarni film "Srbija 1914-1918" reditelja Miomira Mikija Stamenkovića; diskutovalo se sa grčem u stomaku i saosećanjem u teškoj sudbini, ali i sa ponosom što smo imali pretke kojim je otečenstvo proticalo krvlju i koji su za slobodu junački ginuli. Pamtimo ih!
Među jubilarnim prezentacijama najpitkija je, ali sa mnogo suza, održana u Kulturnom centru Srbije. Sviralo se i pevalo, teško uzdisalo, maramicom brisali vlažni obrazi. Upriličio je to kvartet Balkan Omnibus koji je od početka udarao na najdublje emocije, na rodoljublje i neizlečivu nostalgiju. U uvodu je teren pripremio izvanredni dokumentarac "Marš pobede", nastavak je bojila muzika iz perioda 1914-1918. godine.
Kako prvi tonovi odjeknuše, tako kanu prva suza. Sviraju Petar, Dragan, Bane i Darko, u srce direktno žacnu "tamo su živote dali, zajedno otac i sin", svaka pesma nosi svoje poreklo, opisuje ga voditelj Dragana Pajović, dok muzika oslikava strepnju, tugu, bol, nadu, snagu, veru, sve što nam nije strano, a što začini pevni poklič: "Ponosno kličem, živela Srbija".
Jake emocije– Emocije su jake. Slava našem srpskom narodu, našim ratnicima. Uvek su nas napadali i uvek smo se branili – rekla je Ljiljana Mitrović. Slavne i pesme– Želja mi je da se ne zaboravi ono što se Srbima dešavalo posle balkanskih ratova, odmah su uleteli u Prvi svetski rat i stvorili Jugoslaviju, a niko nije potvrdio je li to bilo dobro. Pesme koje smo ove večeri ponudili poznate su u narodu, od "Marša na Drinu", preko "Tamo daleko", "Kreće se lađa francuska", "Oj, Moravo, moje selo ravno", "Ja sam ja, Jeremija", "Vojnikovo pismo sa fronta", uvrstio sam i dve novije pesme "Znaš li odakle si, sine" i "Dragofilu Saviću, kaplaru". Za završnicu sam ostavio originalni snimak Solunca Miloša – razrađuje svoju ideju profesor Petar Gojković. |
