50-02
31
U Srpsko-američkom muzeju Sveti Sava, najpoznatijem kulturnom okupljalištu Srba u Čikagu, u petak uveče održano je Skadarlijsko veče posvećeno sećanju na čuvenu beogradsku ulicu u kojoj su se, uz starogradsku muziku i dobru čašicu, godinama okupljali umetnici, kulturni poslenici, boemi i ostali veseljaci.
Veče je vodio niški glumac Goran Milev, uz klavirsku pratnju Baneta Đorđevića i njegovog sina Saše.
Pred brojnom i uvek novom publikom željnom starogradskog duha i skadarlijskog druženja, Milev je kazivao legendarne ljubavne stihove srpskih pesnika, pa se atmosfera među gostima još od prvih reči i taktova nežne muzike brzo zagrejala i razgalila. Gosti su uživali u pesmama “Sklopi oči, ne govori, ćuti” od Milana Rakića, “Mila” od Đure Jakšića, “Ne nemoj mi prići” od Desanke Maksimović, pa onda “Bolujem ja”, “Ima dana”, “Devojko mala”… Romantični stihovi, istorijat Skadarlije i boemske anegdote podsetili su sve na to carstvo beogradske boemije, među kaldrmom i plinskim fenjerima, i redovno, kulturno sastajalište velikana beogradske pozorišne, književne i umetničke scene.
Milev je podsetio na reči velikog italijanskog pisca Alberta Moravije, koji je jednom, gostujući u Beogradu, rekao: “Nisam ni slutio da Beograd ima tako bogatu tradiciju postovanja prema piscima, pozorišnim ljudima, umetnicima. Vaša Skadarlija je zaista čaroban kutak istorije Beograda”.
Gosti su pozdravili i Ružicu Rakočević koja je svojevremeno držala školu dečje glume u crkvi Stevana Dečanskog, i koja je, u romantičnom stilu večeri, govorila i ozbiljno i sa humorom o ljubavi i rekla da je ljubav lepa, ali da nikada ne smemo da u njoj potpuno izgubimo sebe.
Posle zvaničnog dela, gosti su ostali da se vesele i druže uz muziku i pesmu.
