Evakuisani Obrenovčani: Hvala vojnicima i žandarmima!

0

San neće na oči: Milanka Marić
 

– Neka ceo svet zna koliko su učinili za nas. Žao nam je što smo tek u ovim nesrećnim okolnostima videli koliko su sposobni i spremni – govore nesrećnici.

Ravnomerno raspoređeni dušeci na kojima je složena posteljina su im čitava soba. U sredu je bio već šesti dan evakuacije od kada je Obrenovac zadesila neviđena poplava.
Kadivku Lazić, baku stariju od 90 godina, toliko da ni sama tačnih godina nije mogla da se seti, dovezao je do Beograda komšija. Setio je se u poslednji čas.

 

Svuda je bila voda: Ivana Marić
 

– Ja nemam nikoga. Svi su otišli ima već tri ili četiri dana. Stara sam, nisam sigurna na nogama, pa nisam išla nikud. I setio me se komšija, došao i pita: "Pa zar si ti još tu?!" Moja kuća nije poplavljena, ali bolje da ovo nisam videla i da sam otišla gore kod svog čoveka – priča baka Kadivka, s nadom se da će uskoro da se vrati u svoj dom.
 

Majka i kći, Milanka i Ivana Marić iz centra Obrenovca, izašle su tek u ponedeljak.

– U stanu smo na trećem spratu, pa smo procenile da nema šanse da voda dođe do nas i odlučile da damo prednost onima kojima je hitno da izađu, majkama sa bebicama, decom, starima. Tako da smo mi među poslednjim izašle – kaže Milanka.

 

Obradovali se Suncu

– Tri dana smo živeli samo na pašteti. Kada smo videli sunce u subotu… Ne mogu da opišem koliko smo se obradovali. Na Mag televiziji u četvrtak je rečeno da Kolubara preti da se izlije, da se pravi odbrambeni bedem, ali to nije uspelo. Kad sam ustala ujutro u sedam sati, videla sam kako ogroman talas prelazi ulicu – priča Ivana Marić.

Najgore su, kaže, u Obrenovcu pregrmili. A stres ih je stigao tek kad su se osvrnule oko svojih ležajeva u Areni. Već dva dana i noći pokušavaju da zaspe, ali san ne ide na oči.

– Smatram da sam trezvena i da racionalno razmišljam, ali nije bilo prijatno na stanu u trećem spratu, a gde god oko sebe pogledamo – voda. Naročito u petak uveče je bilo sablasno, čujete samo kako neko doziva: "U pomoć, spasite me, pomozite!"

Glasovi dopiru iz kuća od kojih se vidi samo malo krov. Povremeno čujete spasioce sa čamcima, iznad buče helikopteri, a ne možete da mrdnete. Molite samo Boga da se i dalje ne podiže nivo vode – priča Ivana.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here