General Šturm i dalje bez biste

0

Obezglavljen, a otadžbina prstom ne mrda: Postament bez biste
 

Umesto biste, koju je lokalna samouprava najavljivala početkom godine, Savez dobrovoljaca 1912-1918. regionalna organizacija Podrinje-Loznica postaviće 12. avgusta na prazan postament tablu s likom slavnog generala ne bi li koliko-toliko popravio situaciju.

Tabla-obeležje sa likom generala Šturma biće postavljena na mesto odakle je pre tri i po godine ukradena njegova bista, rad vajarke Drinke Radovanović. Prema rečima istoričara i člana ‘Podrinja’ Zorana Tošića, dve godine traje akcija regionalne organizacije Saveza dobrovoljaca da se bista obnovi, ali rezultata nema.

 

Vojnici deci davali ime Pavle

Nema vojnika Podrinja koji je učestvovao u Prvom srpsko-turskom ratu 1876, Srpsko-bugarskom 1885. i u Balkanskim ratovima a da nije bio pod njegovom komandom. Vojnici su po povratku iz vojevanja donosili priče o svom generalu, pa su mnoga deca u ovom kraju dobila ime Pavle. Slavni general umro je 1922. u Beogradu.
Vek kasnije, umesto biste dobiće tablu, znak da nije zaboravljen, ali i da smo stogodišnjicu dočekali kao da nas je iznenadila i da nismo na vreme mogli da popravimo oštećeno, pokvareno ili ukradeno i veliki jubilej dočekamo onako kako dolikuje zemlji pobednici.

– Jubilej početka rata ne smemo dočekati bez obeležja legendi Drinske divizije Pavlu Jurišiću Šturmu. Zato ćemo 12. avgusta, na stogodišnjicu od početka borbi na Drini u Prvom svetskom ratu, postaviti tablu s njegovim likom kao privremenu zamenu za ukradenu bistu očekujući da će uskoro biti postavljena nova – kaže on.

Tabla dimenzija 55 sa 35 centimetara, biće nameštena na postament u parku kod Muzičke škole, mestu gde se nalazila bista ukradena u februaru 2011. godine i nikada nije pronađena. Postavljena početkom devedesetih godina prošlog veka Šturmova bista u Loznici bila je, prema nekim podacima, jedina u Srbiji, a mnogo je razloga zašto je postavljena baš u ovom kraju.

 
Naime, Pavle Jurišić Šturm, po narodnosti lužički Srbin, bio je pruski i srpski oficir. Za Prusku i Srbiju ratovao je protiv Francuza, Turaka, Bugara, Austrougara, Nemaca i Arbanasa. U periodu od 1870. do 1918. učestvovao je u sedam ratova, a od toga je u šest nosio uniformu oficira srpske vojske. U srpsku vojsku kao dobrovoljac stupa u junu 1876. i ubrzo je postavljen za komandanta Prvog dobrovoljačkog puka. Od 1885. kao major komanduje Šestim pešadijskim pukom Drinske divizije, a 12 godina kasnije kao pomoćnik komandanta vodi Drinsku divizijsku oblast.

Kao komandant Drinske divizije prvog poziva 1912. na Kumanovu i Alincima proslavio je srpsku ratnu veštinu. Jurišić postaje general u novembru iste godine, a kao komandant srpske Treće armije juna 1914. dočekuje austrougarske napade. Sa svojim vojnicima u bici na Drini, odnosno Gučevskoj bici, gotovo dva meseca odolevao je udarima nadmoćnijeg neprijatelja. Ključne položaje sa svojim vojnicima je držao u slavnoj Kolubarskoj bici, a onda je 1915. Treću armiju izvukao preko Albanije. Komandovao je i u borbama na Kajmakčalanu sve do avgusta 1916, kad je postavljen na drugu dužnosti. Za njega je rečeno da nijedan oficir srpske vojske u Podrinju nema njegovu slavu.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here