Kljevci, selo četiri kilometra udaljeno od Sanskog Mosta jednom stranom prilepljeno uz obronke Grmeča, a sa ostale tri omeđeno rekama Dabrom, Glibajom i Sanom iako gotovo nenaseljeno ima dva pravoslavna hrama, jedan uz drugi. Putnik namernik čudi se, a priču su stvorili ratovi.
Stara crkva, hram Vaznesenja Gospodnjeg koji je podignut krajem 19.veka, posle obračuna sa ustašama koji su u njoj logorovali, 1941. godine je zapaljena, a posle oslobođenja, obnovljena je 1945. Novi hram Svetog arhiđakona Stefana izgrađen je i završen za vreme rata 1994. Godinu dana kasnije Srbi su iz sela proterani, a oba njihova hrama 1996. su urušena i oskrnavljena. Čak su i zvona pokradena
Kljevčani su ih, iako razasuti po celom svetu, obnovili oba, a novi hram osveštan je 15. juna 2013. Veći i prikladniji ostao je bogomolja, a od starog je napravljen Duhovni centar, ili muzej, kako meštani vole da kažu. Muzej iz dana u dan postaje sve puniji vrednih starih predmeta ovog kraja. Među prvima iz Novog Sada je preneta zaostavština Nikole Radića, više od 50 eksponata, rezbarenih drvenih i ručnih radova. Na zidu su i dve spomen ploče. Jedna sa imenima 409 poginulih u Drugom svetskom ratu i druga sa fotografijama osam poginulih u poslednjem ratu. Obe spomen ploče otkrivene su ove godine, a sveštenik Neven Marinković na Spasovdan je služio i parastos.
Kljevčani su došli iz Slovenije, Austrije, Nemačke, Srbije i cele RS. Došao narod da kao proslavi praznik i oda poštu onima koji su za njihove Kljevce dali i živote. A na Spasovdan ove godine, došli su i da vide i čuju svog Banjalučanina Branislava Martića, koji je o njihovom selu napisao monografiju "Kljevci kroz istoriju". Pravi školski udžbenik, kako to reče urednik Milan Dašić.
Kljevčani su u potrazi za boljim životom oduvek odlazili u svet, zapisano je u monografiji, a prvo masovnije napuštanje sela bilo je za vreme tzv. kolonizacije posle Drugog svetskog rata, kad su se stanovnici iz pasivnih krajeva organizovano preseljavali u ratom opustošena vojvođanska sela. Oni koji su ostali, kasnije su uhlebljenje tražili u zapadnoj Evropi. Selo je ostalo bez Srba oktobra 1995, kad su svi proterani. Ali ne zauvek. Kljevčani su rešili da se vrate i na tome rade organizovano. Osnovali su odbor u koji su ušla po četiri člana iz Slovenije, Srbije, zapadne Evrope i RS. Važnije odluke donose se dogovorom, a svako u svojoj sredini nastoji da obavesti ostale koju odluku prihvataju i sprovode. Na taj način do sada su renovirali oba hrama, napravili Duhovni centar i popravili put. Na čelu odbora je mr Drago Vojvodić predsednik Srpskih udruženja u Sloveniji, a kad je reč o čuvanju i unapređivanju sela često se čuju imena neimara Neđe Ančića i aktivista Milana Prtije iz Minhena i Nedeljka Stojanovića iz Austrije.
– Zadovoljstvo mi je raditi sa svojim Kljevčanima. Kljevčani su heroji – kaže predsednik Vojvodić i naglašava da su za dosadšnje akcije potrošili preko 200.000 evra bez i jednog državnog ili opštinskog evra.
Neđo Stojanović kaže da ih sve vuče želja da sačuvaju svoje Kljevce i da se u njih jednom vrate, kao i Mirko Borovnjak (63) koji se sa suprugom vratio prvi. Za mlade koji su među najaktivnijima Stojanović jednostavno kaže da su to "dobri dečaci".
– Mnogo je dobrih dečaka, koji se trude da selo obnove i sačuvaju, i onih koji su mi pomogli izdavanje monografije, ali bih ipak istakao Milana Prtiju (41) koji je rođen i odrastao u Nemačkoj, a za svaki Spasovdan eto ga u Kljevce – kaže autor monografije Branislav Martić, koji se pred početak pisanja našao pred brojnim pitanjima, a ono osnovno koje ga je najviše mučilo, zapisao je na prvim stranicama: "Bože, gde li je danas, narod naš? Ne mogu se pomiriti sa sudbinom da naroda našeg nema. Rasuo se, kažu, kao maslačak na vetru. Odneli ga vetrovi i oluje, zalutao u noći i osvanuo negde daleko. Da li još sanja svoju rodnu grudu? Da, ipak čujem i znam da on još postoji, samo se umirio negde u tuđini".
– Autor je delimično u pravu. Narod postoji ali se više nije umirio, a njegova knjiga "uznemirila" je mnoge širom Evrope, a Stiva i Arnolda Borovnjaka (Brauna) "zakačila" je čak u Americi. Njihovi su preci po povratku iz Amerike sahranjeni u Kljevcima, a Stiv i Arnold doznali su to baš iz monografije koja im je u ruke došla preko SPC u Americi. Rešili su da dođu i vide zavičaj svojih predaka. Kažu da se već se spremaju za put, a Kljevčani se raduju njihovoj poseti, jer je i to dokaz koliko se dugo vole i ne zaboravljaju Kljevci – zaključuje urednik Milan Dašić, srcem i perom vezan za Kljevce i Ćopićev Grmeč.
|
Opevani u pesmi
Popis stanovništva |
