Foto: Dave Rosenblum/Flickr.com
Stručnjaci za mentalno zdravlje su već dugo upoznati sa činjenicom da čak i blag stres koji se ponavlja može da doprinese pojavi depresije i drugih poremećaja raspoloženja kod životinja i ljudi
Naučnici takođe takođe znaju da vežbanje štiti od depresije. Studije pokazuju da vežbanje na neki način doprinosi da ljudi i životinje budu otporni na emotivnu nestabilnost.
Međutim, do sada je bila tajna kako vežbanje kao fizička aktivnost može da smanji rizik od depresije kao vida raspoloženja.
Zato su za potrebe ove nove studije, objavljene prošle nedelje u časopisu Cell, istraživači sa Karolinska instituta u Stokholmu proučavali mozak i ponašanje miševa na veoma originalan i nov način.
Emocije miševa su, naravno, nepoznanica za nas. Ne možemo da ih pitamo da li su srećni ili tužni. Umesto toga, istraživači su definisali određene vrste ponašanja koje ukazuju na depresiju kod miševa. Ako životinje izgube na telesnoj težini, prestanu da traže šećer kada im je bio dostupan – jer se pretpostavlja da više ne doživljavaju uobičajeno zadovoljstvo – ili odustanu od bekstva iz lavirinta sa hladnom vodom i jednostavno se smrznu na jednom mestu, označavaju su kao depresivne.
U ovom novom eksperimentu, nakon pet nedelja čestog stresa niskog intenziteta sa prekidima, kao što je vezivanje ili blagi elektro-šok, miševi su počeli tačno tako da se ponašaju. Postali su depresivni.
Naučnici su zatim mogli da provere da li vežbanje smanjuje rizik od razvoja depresije tako što bi prvo dali miševima da trče. Međutim, iz prethodnih istraživanja su znali da bi dobili potvrdne rezultate. Želeli su da vide kako dolazi do toga.
Zato su odgajili miševe sa posebnim karakteristikama.
Foto: Cristiano Betta/Flickr.com
Veliki broj prethodnih istraživanja ovih i drugih naučnika pokazao je da aerobne vežbe, i kod miševa i kod ljudi, povećavaju proizvodnju enzima pod nazivom PGC-1 alfa u mišićima. Vežbanje podiže nivo posebne podvrste enzima pod imenom PGC-1 alfa1. Naučnici sa Karolinska instituta su pretpostavili da ovaj enzim na neki način stvara uslove u organizmu koji štite mozak od depresije, piše Njujork tajms.
Ali, da bi utvrdili da li je ova teorija tačna, morali su da izoluju PGC-1 alfa1 iz svih drugih drugih supstanci koje mišići luče tokom i nakon vežbanja. Zato su odgajili miševe koji su, čak i bez vežbanja, imali visok nivo PGC-1 alfa1. Njihovi mišići su ga proizvodili u izobilju, čak i kad miševi nisu bili aktivni.
Naučnici su zatim ove životinje izložili blagom stresu u periodu od pet nedelja. Miševi su reagovali putem blagih simptoma zabrinutosti. Izgubili su na težini. Ali nisu razvili depresiju u punom obliku. Nastavili su da traže šećer i da se bore da izađu iz lavirinta sa hladnom vodom. Visok nivo PGC-1 alfa1 ih je učinio otpornim na depresiju.
Međutim, naučnici su znali da PGC-1 alfa1 skoro sasvim sigurno ne štiti mozak životinja direktno. On jednostavno ne deluje direktno na ćelije, već je neka vrsta inicijatora koji podstiče aktivnost u genima, a oni zauzvrat daju proteine koji utiču na razne fiziološke procese u celom organizmu.
Zato su naučnici ispitali koji procesi su posebno intenzivirani kod miševa sa visokim nivoom PGC-1 alfa1. Otkrili su jedan, koji uključuje supstancu pod nazivom kinurenin, a stvara se u krvotoku ljudi i životinja nakon stresa. Kinurenin može da prođe krvno-moždanu barijeru i kod studija na životinjama se pokazalo da izaziva upalni proces u mozgu za koji se smatra da dovodi do depresije.
Ali kod miševa sa visokim nivoom PGC-1 alfa1 kinurenin koji nastaje usled stresa skoro trenutno je bio napadnut od strane drugog proteina koji se javlja kao reakcija na signale iz PGC-1 alfa1. Ovaj protein je izmenio kinurenin tako što ga je podelio na pojedinačne delove, a oni nisu mogli da prođu krvno-moždanu barijeru. Drugim rečima, višak PGC-1 alfa1 j stvorio čuvare koji su odbili napad na mozak i raspoloženje životinja usled čestog stresa.
Da bi proverili da se ova otkrića odnose i na ljude, istraživači su odabrali grupu odraslih dobrovoljaca koji su prošli tronedeljni trening izdržljivosti u vidu vožnje bicikla ili trčanja umerenim tempom u trajanju od 40 do 50 minuta. Naučnici su vršili biopsije mišića pre i nakon programa i ustanovili da posle tri nedelje mišići ispitanika sadrže znatno viši nivo PGC-1 alfa1 i supstance koja razlaže kinurenin nego na početku studije.
Zaključak na osnovu ovih rezultata jeste da “smanjujete rizik od razvoja depresije kada vežbate”, kaže Marija Lindskog (Maria Lindskog), istraživač sa odeljenja za neuronauku na Karolinska institutu i jedan od autora studije.
Manje je sigurno da li se ovi biohemijski procesi na isti način bore sa već postojećom depresijom, kaže Horhe Ruas (Jorge Ruas), šef istraživača na Karolinska institutu i jedan od glavnih autora studije. Ali on se nada. “Mi mislimo da bi ovaj mehanizam bio efikasan i kad bi se aktivirao nakon što je depresija počela”, kaže on. On i njegove kolege se nadaju da će uskoro moći da provere ovu mogućnost na miševima.
U međuvremenu, ako vam se posao i druge vrste pritiska nagomilaju, dobro bi bilo da odete na trčanje, jer ćete tako držati kinurenin pod kontrolom.
