Studija nedavno objavljena u časopisu Američkog društva za ishranu “Advances in Nutrition”, koja je prošla recenziju, zaključuje da hrana sa visokim glikemijskim indeksom (GI) nema veću verovatnoću da će prozrokovati višak kilograma u odnosu na hranu sa niskim GI.
Ova studija je sprovedena da proceni hipotezu da hrana sa visokim GI promoviše skladištenje masti i povećava rizik od gojaznosti izazivajući brzo povećanje šećera u krvi i lučenje insulina, a da hrana sa niskim GI čini suprotno.
Opsežna studija je analizirala podatke o skoro dva miliona odraslih kako bi se procenilo da li glikemijski indeks utiče na telesnu težinu.
– Ova studija je prva koja definitivno pokazuje da hrana sa visokim GI ne dovodi nužno do povećanja telesne težine – kaže koautor studije, dr Glen Geser, profesor nauke o vežbanju na “College of Health Solutions” na Državnom univerzitetu Arizona.
– Suprotno uvreženom mišljenju, oni koji konzumiraju hranu sa visokim GI nemaju veće šanse da budu gojazni ili da dobiju na težini od onih koji konzumiraju hranu sa niskim GI.
Najjednostavnije rečeno, sveobuhvatni zaključak studije bio je da se “GI, kao mera kvaliteta ugljenih hidrata, čini relativno nevažnim kao determinanta BMI”.
Takođe je zaljučeno da “ugljeni hidrati, bez obzira na vrstu, mogu da budu deo zdrave ishrane”, kaže dr Miler Džons koji takođe je koautor studije i dodaje:
– Tokom proteklih nekoliko decenija, videli smo opšte omalovažavanje ugljenih hidrata, prerađene hrane i hrane napravljene od rafinisanih žitarica. Nauka je pokazala da ove namirnice u pravoj ravnoteži mogu da budu deo obrasca ishrane koji može da promoviše zdravu težinu, kao i da smanji rizik od bolesti.
