pixabay.com

Osobe sa jednom od krvnih grupa tipa A imaju veću verovatnoću da dobiju moždani udar pre 60. godine u poređenju sa osobama sa drugim krvnim grupama, pokazuju istraživanja.

Krvne grupe opisuju bogatu raznolikost hemikalija prikazanih na površini naših crvenih krvnih zrnaca. Među najpoznatijima su A i B, koje mogu da budu prisutne zajedno i kao AB, ali i pojedinačno kao A ili B, ili uopšte nisu prisutni, kao O.

Čak i unutar ovih glavnih krvnih grupa, postoje suptilne varijacije koje proizlaze iz mutacija odgovornih gena.

U studiji objavljenoj prošle godine, istraživači genomike su otkrili jasnu vezu između gena za podgrupu A1 i ranog početka moždanog udara, prenosi Science alert.

Istraživači su prikupili podatke iz 48 genetskih studija, koje su uključivale otprilike 17.000 osoba sa moždanim udarom i skoro 600.000 osoba iz kontrolne grupe bez moždanog udara. Svi učesnici su bili između 18 i 59 godina.

Analiza na nivou genoma otkrila je dve lokacije koje su snažno povezane sa ranijim rizikom od moždanog udara. Jedna se poklopila sa mestom gde se nalaze geni za krvnu grupu.

Druga analiza specifičnih tipova gena za krvnu grupu je zatim otkrila da su ljudi čiji je genom kodiran za varijaciju A grupe imali 16 odsto veće šanse za moždani udar pre 60. godine, u poređenju sa populacijom drugih krvnih grupa.

Za one sa genom za grupu O1, rizik je bio manji za 12 odsto.

Istraživači su, međutim, primetili da je dodatni rizik od moždanog udara kod osoba sa krvnom grupom A mali, tako da nema potrebe za dodatnim oprezom ili skriningom u ovoj grupi.

– Još uvek ne znamo zašto bi krvna grupa A predstavljala veći rizik – rekao je stariji autor i vaskularni neurolog dr Stiven Kitner sa Univerziteta Merilend.

On smatra da to verovatno ima neke veze sa faktorima zgrušavanja krvi kao što su trombociti i ćelije koje oblažu krvne sudove, kao i drugi cirkulišući proteini, a svi oni imaju ulogu u razvoju krvnih ugrušaka.

Iako rezultati studije mogu da izgledaju alarmantno, ta krvna grupa može da promeni rizik od ranog moždanog udara.

Rizici se utrostručuju posle 55. godine

Svake godine u SAD nešto manje od 800.000 osoba doživi moždani udar. Većina ovih događaja – otprilike tri od četiri, javlja se kod ljudi starijih od 65 godina, a rizici se udvostručuju svakih deset godina posle 55. godine.

Takođe, ljudi uključeni u studiju živeli su u Severnoj Americi, Evropi, Japanu, Pakistanu i Australiji, a ljudi neevropskog porekla čine samo 35 odsto učesnika. Buduće studije sa raznovrsnijim uzorkom mogle bi da pomognu u razjašnjenju značaja rezultata.

– Jasno je da nam je potrebno više naknadnih studija da razjasnimo mehanizme povećanog rizika od moždanog udara – dodao je dr Kitner.

Dodatni dokazi

Još jedan ključni nalaz studije došao je iz poređenja ljudi koji su imali moždani udar pre 60. godine sa onima koji su imali moždani udar nakon 60. godine.

Istraživači su koristili skup podataka od oko 9.300 osoba starijih od 60 godina koji su imali moždani udar i oko 25.000 osoba iz kontrolne grupe starijih od 60 godina koji nisu imali moždani udar.

Otkrili su da je povećan rizik od moždanog udara kod krvne grupe tipa A postao beznačajan u grupi sa kasnim početkom moždanog udara, što ukazuje da moždani udari koji se dešavaju u ranom životu mogu imati drugačiji mehanizam u poređenju sa onima koji se javljaju kasnije.

Manje je verovatno da će moždani udari kod mlađih ljudi biti prouzrokovani nagomilavanjem masnih naslaga u arterijama (proces koji se naziva ateroskleroza), a veća je verovatnoća da će biti prouzrokovani faktorima koji imaju veze sa stvaranjem ugrušaka, rekli su autori.

Studija je takođe otkrila da ljudi sa krvnom grupom B imaju oko 11 odsto veću verovatnoću da dobiju moždani udar u poređenju sa onima koji nisu imali moždani udar, bez obzira na njihovu starost.

Prethodne studije ukazuju da je deo genoma koji kodira krvnu grupu, nazvan “ABO lokus”, povezan sa kalcifikacijama koronarne arterije, što ograničava protok krvi, i srčanim udarom. Genetska sekvenca za krvne grupe A i B takođe je povezana sa nešto većim rizikom od krvnih ugrušaka u venama, što se naziva venska tromboza.

Ovaj rad je objavljen u časopisu “Neurology”.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here