Srbi iz dijaspore, kako kaže premijerka Ana Brnabić, “blago su koje svojim povratkom donosi entuzijazam, nova iskustva i znanja u zemlju”. Čak i ukoliko nemaju naše državljanstvo, a žele da u Srbiji žive, rade ili se penzionišu, mogu po olakšanoj proceduri dobiti privremeni boravak i radnu dozvolu.
To je moguće kroz program Karta Serbika (Carta Serbica) koji je pokrenula Vlada Srbije, a realizuje organizacija Tačka povratka. Ovaj program stranim državljanima srpskog porekla ne samo da olakšava dobijanje boravišne dozvole u Srbiji na godinu dana uz mogućnost produženja već im olakšava i proces dobijanja državljanstva.
Prema rečima premijerke, program Karta Serbika podrazumeva i dodatne olakšice i podsticaje, poput poreskih i carinskih, a omogućava im i podizanje stambenih kredita za poreske nerezidente u saradnji s bankom Poštanska štedionica.
Važi za celu bivšu SFRJ
Prvi korisnik programa Karta Serbika je Aleksandar Zurovac, koji je kao dečak otišao u SAD, ali sada planira da svoj život nastavi u matici. Direktor organizacije Tačka povratka Ivan Brkljač objašnjava za “Vesti” da je program Karta Serbika prvenstveno namenjen našim ljudima koji se osećaju kao pripadnici našeg naroda i koji srpsko poreklo mogu da dokažu bilo kojim dokumentom četiri generacije unazad, ali nemaju srpsko državljanstvo.
– Za ovaj jedinstveni dokument mogu da se prijave svi koji su druga ili treća generacija srpskog porekla, a rođeni su u inostranstvu. Takođe, i svi raseljeni tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji – kaže Brkljač.
On ističe da je dokument namenjen i onima koji su zbog nekih životnih okolnosti morali da se odreknu državljanstva republike Srbije. To se, kaže Brkljač, najviše odnosi na naše ljude u Nemačkoj i Austriji, ali i na ostale zemlje koje ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo.
Priprema za život
Pravo da apliciraju za ovaj dokument koji im dozvoljava privremeni boravak u zemlji imaju i oni koji su u proceduri dobijanja državljanstva.
– Ideja je rođena u razgovorima sa našim ljudima koji nemaju srpsko državljanstvo i ovo danas je kruna višemesečnog rada našeg tima i državnih institucija, ali i početak procesa jer u budućnosti Karta Serbika neće biti samo za privremeni boravak već će omogućavati i ostale pogodnosti. Radiće se s institucijama kulture i u planu su različiti projekti, koji bi obuhvatili i ulaznice u muzeje i posete ustanovama kulture. Ovo je važno da bi se oni koji nikada nisu živeli u Srbiji upoznali s kulturom i istorijom svojih predaka – objašnjava Brkljač.
Lako do dokumenta
Brkljač poziva sve ljude iz dijaspore da se informišu o ovom programu na sajtu organizacije Tačka povratka, ali i da im se obrate za sve nedoumice.
– Zahtev za privremenim boravkom se podnosi Upravi za strance MUP-a Srbije i procedura dobijanja dokumenta traje nekoliko nedelja, najduže mesec dana – napominje naš sagovornik i navodi da je već uručen prvi dokument, a da je u preceduri dobijanja još nekoliko zahteva.
SAD zamenio Srbijom
Aleksandar Zurovac, prvi korisnik programa Karta Serbika, kao dečak je napustio rodno mesto u Krajini, zatim Srbiju i otišao u SAD, ali sada planira da svoj život nastavi u matici.
– Rođen sam u Hrvatskoj, u Drnišu 1989. godine. Za vreme rata moj otac je proveo u logoru četiri meseca. Kada je puštenm došli smo u Beograd, gde smo imali rodbinu. Bilo je veoma teško jer porodica nije imala od čega da živi. Na kraju smo dobili politički azil u SAD – ispričao je Zurovac.
On ima 33 godine, a od toga je 28 proveo u SAD. Kaže da mu je u Americi bilo sjajno, ali da mu je otadžbina sve vreme bila u srcu i uvek je želeo da se vrati. Životna perspektiva mu se naročito promenila kada je dobio decu.
– Imam dve ćerke, a shvatili smo da život u Americi nije ono što smo želeli za našu decu jer ipak je naš narod poseban – istakao je Zurovac i naglasio da mu mnogo znači što će sada njegova deca moći da odrastaju uz svoj narod.
