Pored sanduka u selu Lomnica kod Despotovca bili su njegovi roditelji, brat i rudari u četnim uniformama.
– Sinko, srce moje. Da li je bog tako hteo? Zašto mi je život ovako zacrtao? Evo idu tvoji pilići. Dođite kod dede – plačući i paleći cigaretu za cigaretom kroz suze je uspevao da kaže rudarov otac Miodrag Miletić, van sebe od bola.
Njegova majka Miloranka Miletić nije mogla da zaustavi suze.
– Sinko, gde te spremam? Ideš u kuću bez prozora i vrata – jadikovala je nesrećna žena.
Rudarski posao najteži je na svetu, rekao je ministar Antić pre nego što su na poslednji počinak telo nesrećnog rudara spustili u raku njegove kolege.
– Moramo da vodimo računa o Željkovoj porodici, ženi i troje dece. Sve ćemo učiniti što je u našoj mogućnosti da porodica manje pati, da njegovoj supruzi obezbedimo posao, a deci stipendije – izjavio je Antić.
Još šokirane Miletićeve kolege u suzama juče su rekli da nema rudara koji u jednom u radnom veku nije bio zatrpan.
– Nama uvek puca kičma. Tako se radi oduvek, ali ovako hranimo porodice. Poginuće neko, ali mi moramo da radimo. Zato i ginemo, drugog izlaza nemamo – kažu oni.
