Hadži Marko Vujičić
Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije (Mićović)

Borimo se i idemo putem naših predaka. Nosimo svoj krst dostojanstveno. Idemo putem onih koji su ginuli i krv prolivali i glave svoje polagali za svetinje. Tako smo očuvali našu veru tako ćemo je i danas čuvati ako bude trebalo, kazao je 5. marta ove godine u Pljevljima episkop budimljansko-nikšićki Joanikije.

Nije prošlo ni dva meseca, a ispostavilo se da će to na svom primeru i dokazati. Uhapšen je 12. maja nakon veličanstvene litije u Nikšiću na kojoj se okupilo više od 10.000 vernika povodom praznika Svetog Vasilija Ostroškog.

„Nikakav problem ja nemam s tim. Mene je ponekad sramota što sam na slobodi, što nisam u zatvoru, s obzirom na sve ono što se događa“, izjavio je samo nekoliko sati pre nego što će postati prvi vladika Srpske pravoslavne crkve koji je uhapšen u modernoj istoriji Crne Gore, odnosno od 2006. kada je ova država proglasila nezavisnost.

Pre njega, takvu zlu sudbinu u borbi za veru doživeo je još samo mitropolit crnogorsko-primorski Arsenije (Bradvarević) daleke 1954!

Vladika Joanikije rođen je pet godina kasnije u Velimlju (Banjanima), Gimnaziju je završio u Nikšiću, a zatim u Beogradu diplomirao na Bogoslovskom fakultetu 1990. Čim je apsolvirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu zamonašio se u manastiru Ćelije Piperske. Već sledeće godine je rukopoložen u čin jerođakona, a zatim i jeromonaha kada je i postavljen za v.d. nastojatelja manastira Savina, a zatim i za nastojatelja Cetinjskog manastira, nastavnika i glavnog vaspitača u novoobnovljenoj Cetinjskoj bogosloviji. U čin protosinđela i za v.d. rektora Cetinjske bogoslovije postavljen je septembra 1995.

U čin episkopa Joanikije je hirotonisan na Cetinju 1999, a nakon odluke Svetog arhijerejskog sabora SPC 2001. o osnivanju eparhije budimljansko-nikšićke sa sedištem u manastiru Đurđevi Stupovi, on sledeće godine postaje njen prvi administrator. Za 18 godina koliko je na čelu ove eparhije, vladika Joanikije je obnovio ili izgradio više 60 crkava i manastira. Među tim svetinjama se nalaze manastiri Bliškova, Brezojevica, Dragovoljići, Zlateš, Majstorovina, Podmslinsko, Samograd, Uroševica, Šudikova, Svetog Save na Goliji i manastir Kaludra.

Sa obnovom svetinja vladika Joanikije je započeo i obnovu monaštva i to po opštežiteljnom ili skitskom ustavu. Osnivač ovakvog vida monaštva je Prepodobni Pahomije Veliki, a kolevka ovakvog vida monaštva u kome monasi sve dele među sobom je biblijski Misir (današnji Egipat).

Vladika Joanikije do sada je objavio više desetina članaka i studija iz oblasti bogoslovlja, istorije SPC i književnosti, a povodom 20-godišnjice arhijerejske službe, prošle godine je objavio knjigu „Svjetlost svijetli u tami“.

Kada je o književnosti reč, vladika Joanikije najrađe citira Aleksu Šantića i jednu strofu iz pesme „Mi znamo sudbu…“

„Mi znamo sudbu i sve šta nas čeka, no strah nam neće zalediti grudi, volovi jaram trpe, a ne ljudi, Bog je slobodu dao za Čovjeka!“