– Tokom leta organizuju se brojne manifestacije koje neguju izvorno stvaralaštvo, na koje dođe i po desetak hiljada posetilaca. Nedavno sam učestvovao kao muzički gost, ali i član žirija, na Saboru starog pevanja u Novom Goraždu, gde se okupilo čak 83 grupe iz Republike Srpske, Hercegovine, Krajine, Šumadije, Crne Gore, Vojvodine. A članove jedne grupe sa Romanije sam sve pojedinačno izljubio.
Neskromne kolege– Dešavalo se da pozovem kolege, koji nisu vredni da im imena pominjem, pitam ih da zapevaju na tradicionalnim manifestacijama ili svetkovinama, a oni traže astronomske honorare. Pevačica, kojoj je bilo važno da se kali, uči i da je publika upozna, otpevala je pre desetak godina na prelu dve pesme i kući se vratila sa 500 maraka u džepu. U međuvremenu je digla nos, i da dođe na Četereško prelo i otpeva desetak pesama tražila je – 4.000 evra! Druga osoba sa estrade, rođena baš u tom kraju, želela je honorar od 3.000 evra. To je sramota! – kaže Jorović. |
U njihovom kraju majske poplave su nanele veliku štetu, a oni su uspeli da dođu na to takmičenje. Čak su sročili i nove stihove. Svaka im čast! – priča Jorović.
Naš sagovornik promoviše kulturno-muzičke manifestacije koje neguju izvorno stvaralaštvo i svesrdno pomaže u organizaciji.
– U Velikom Orašju bio sam na Oraškom prelu, gde je učestvovalo desetak folklornih amaterskih društava, a organizovano je i takmičenje u pripremanju sarme. Istovremeno sam u tom kraju, u dolini Peka, pevao na jednoj svadbi. Mladenci žive i rade u Švajcarskoj, ali su hteli da proslave venčanje u mladoženjinom rodnom kraju, u familiji Nikolić, po svim običajima. Posebno sam obratio pažnju na mladu, jer je Ukrajinka.
Da li je naučila naš jezik?
– Mlada, koja se zove Julija, ne samo da je naučila naš jezik, nego zna mnogo toga o našoj kulturi. Zaslužila je čistu desetku. U poslednje vreme moderne mlade imaju nove prohteve, bune se ako nije po njihovom. E, Ukrajinka im je svima očitala lekciju! Igrala je, veselila se, preplitala nogama u kolu kad je bilo vlaško, ali i šumadijsko. Muzičarima je naručivala izvorne pesme. Tražio sam za Juliju poseban aplauz svih prisutnih, osvojila me je i morao sam da joj dam punu podršku.
Poznajete dobro još jednu Ukrajinku, srpsku snaju.
– Galina Pavlenko Perić, profesorka solo pevanja, živi u Požarevcu i udata je za magistra harmonike Sašu Perića, koji je završio čuveni muzički konzervatorijum u Kijevu. Iako ove godine nisam bio na Četereškom prelu u opštini Žabare, jer sam bio na Zlatiboru na polufinalu Sabora trubača, pomagao sam im oko organizacije, a gospođa Perić je upravo pevala i oduševila sve prisutne.
Može li da se zaradi pevajući na prelima i poselima?
– Ove manifestacije treba odvojiti od estrade i šou-biznisa, jer one služe za očuvanje tradicije i kulturne baštine. Napisao sam pesmu, koju nisam još snimio, ali je zapevam ponekad na tim manifestacijama, a počinje: "Neko voli Dražu, neko voli Tita, koga volim ja , niko me ne pita, ja volim život, kafane i žene, a ko je u pravu, pokazaće vreme"!
