Rusi upozorili Izrael

EPA/Peter Foley

Rusija poziva Izrael da se bori protiv terorista, a ne protiv civila, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.

„Ne pozivamo vas da odustanete od borbe protiv terorizma, već da se borite protiv terorizma, sa teroristima, a ne sa civilima. To je suština onoga o čemu smo govorili, ni na koji način ne poričući pravo Izraela da se brani od terorističkih napada“, rekao je Nebenzja, odgovarajući na izjavu stalnog predstavnika Izraela, koji je pre toga, komentarišući dvostruki veto Rusije i Kine na američki nacrt rezolucije o situaciji u Izraelu i Pojasu Gaze, upitao kako bi Moskva i Peking odreagovali na teroristički napad.

Dozvola za izraelsku kopnenu ofanzivu

Ruski diplomata takođe je rekao da američki nacrt rezolucije u Savetu bezbednosti, na koji su Moskva i Peking u sredu uložili veto, predstavlja licencu za Izrael da sprovodi kopnenu operaciju u Gazi.

„Autori su pribegli taktičkom triku i ispunili svoj dokument nasumičnim nizom humanitarnih mera koje bi Izrael mogao da preduzme tokom svoje kopnene operacije. Istovremeno su, naravno, pokušali da osiguraju da ništa u nacrtu ne sprečava Zapadni Jerusalim da je sprovede“, objasnio je Nebenzja.

„U suštini, rezolucija SAD je dozvola Saveta bezbednosti za to, dok će hiljade palestinske dece nastaviti da gine. Savet ne može da bude povezan sa takvom rezolucijom“, naglasio je on.

Kako je naveo, Moskva ne vidi smisao da podrži dokument „koji je namenjen isključivo za jednu svrhu – da služi geopolitičkim interesima jedne od članica Saveta bezbednosti, koja ne samo da nije u stanju da zaustavi eskalaciju, već joj faktički daje zeleno svetlo, samo postavljajući dalje vojne korake pored slabih humanitarnih uslova“.

On je dodao da članovi Saveta bezbednosti UN nisu u sebi našli strateške mudrosti time što nisu glasali za ruski nacrt rezolucije o situaciji oko Izraela i pojasa Gaze.

Rezolucija arapskih zemalja

Prema njegovom mišljenju, Savet bezbednosti UN nije opravdao nade, a sada je na Generalnoj skupštini zadatak sprečavanja dalje eskalacije palestinsko-izraelskog sukoba.
„Podržavamo odgovarajući nacrt rezolucije koji je predložio Jordan u ime arapske grupe. Rusija je bila među njenim koautorima. Pozivamo sve zemlje-članice da ga podrže“, dodao je stalni Nebenzja.

Prema nacrtu rezolucije koji je na Generalnoj skupštini UN pripremila grupa arapskih zemalja, Generalna skupština poziva na hitan prekid vatre i zahteva da sve strane ispoštuju svoje obaveze prema humanitarnom pravu, posebno u pogledu zaštite civila i civilnih objekata.

Nacrt rezolucije zahteva hitnu, kontinuiranu i nesmetanu isporuku osnovnih dobara i usluga u Pojas Gaze. Dokumentom se poziva na hitan nesmetan pristup Gazi za zaposlene Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama i organizaciju radova i drugu humanitarnu pomoć. Dokument takođe sadrži poziv da se otkaže izraelska naredba stanovnicima Gaze da se presele na jug Pojasa.

U nacrtu rezolucije poziva se na „hitno oslobađanje civila“.
U dokumentu se takođe navodi hitna potreba za uspostavljanjem mehanizma za osiguranje zaštite palestinskih civila u skladu sa međunarodnim pravom i odgovarajućim rezolucijama UN.

Palestinsko-izraelski sukob

Vojno krilo palestinskog pokreta Hamas 7. oktobra objavilo je operaciju „Potop el Akse“ protiv Izraela. Izraelska vojska nakon toga je saopštila da pokreće operaciju „Gvozdeni mačevi“ protiv Hamasa u Pojasu Gaze.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu rekao je u obraćanju naciji da se zemlja nalazi u ratnom stanju i dodao da je naredio mobilizaciju rezervi. U roku od nekoliko dana, izraelska vojska je preuzela kontrolu nad svim naseljenim područjima u blizini granice sa Gazom i počela da izvodi vazdušne napade na ciljeve, uključujući civilne, u Pojasu Gaze.

Broj žrtava u Pojasu Gaze premašio je pet hiljada ljudi, dok je više od 15 hiljada ranjeno. U Izraelu je, prema lokalnim vlastima, poginulo više od 1,3 hiljade ljudi. Prema različitim izvorima, u zarobljeništvu Hamasa nalazi se oko 150 Izraelaca. Sam pokret saopštio je da se u Pojasu Gaze nalazi oko 200-250 talaca.

Palestinsko-izraelski konflikt, u čijoj su osnovi teritorijalni interesi strana, decenijama predstavlja žarište u regionu. Odlukom Ujedinjenih nacija, uz aktivnu ulogu SSSR, 1947. godine određeno je da budu formirane dve države ─ Izrael i Palestina ─ ali je osnovana samo izraelska država.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je izjavio da je potrebno hitno zaustaviti krvoproliće između Izraela i Palestine i pozvao strane da prekinu borbena dejstva.