Samo da skoknem do porodilišta i eto me nazad

0

Ni stolica, ni tanjira: Porodici Savić stigli prvi pokloni
 

Darovi su bili raznovrsni, zahvaljujući kompaniji Neša komerc iz Vranja koja se priključila pružanju pomoći i to veoma bogatim paketom raznovrsnog voća. Takođe, članovi Udruženja pokazali su humanost poslavši im poklon-pakete garderobe, obuće, ćebadi, posteljine, hrane i sredstava za higijenu. Jer sve to, čak i više, treba Svetislavu Saviću (47) njegovoj supruzi Slađani (40) i njihovoj deci: Strahinji (22), Miljani (19), Stefani (16), Biljani (13), Vukašinu (11), Lazaru (7), Luki (5), Isidoru (3) i Mihajlu (1,5), u čiju kuću uskoro stiže, sa srećom, i deseto dete.

 

Više nas nego gostiju

– U devetom sam mesecu, čekam bolove, pa da skoknemo do vranjske bolnice i porodim se. Nama su smisao života deca, pa kad se svi jednog dana okupimo za slave, budemo ženili sinove i udavali ćerke pod šatrama, da nas Savića bude na više stolova, više nas nego gostiju – smeška se Slađana.

– Nakon pešačenja od oko 800 metara zemljanim razlokanim putem stigli smo do doma jedanaestočlane porodice Savić u zaseoku Ljubanci u selu Buštranje, dvadesetak kilometara od Vranja. Ispred kuće zatekli smo puno dece i njihove roditelje – priča o svom putešestviju Dušan Mladenović, jedan od članova ovog udruženja.

 

– Zatekli smo ih u kući za koju kažu da se ne sećaju kada je izgrađena: sa natrulim prozorima, palim plafonima, popucalim zidovima… Nameštaj star i ofucan s rupama… Nemaju frižider, šporet na drva jedva gori, i zagrejava samo jednu prostoriju u kojoj majka pere sudove, veš, tu se i kupaju a vode donose sa udaljenog izvora, otpadoše ruke od tereta – opisuje Mladenović.

 

Diči se decom: Slađana sa Mihajlom Isidorom i humanitarkom
 

Ova dečica, ističu članovi Udruženja, imaju roditeljsku ljubav, ali nemaju ono što je za druge mališane normalno: često gledaju u prazan tanjir, jedu na smenu,jer ni tanjira, ni stolica za sve, spavaju u hladnoj prostoriji a igračke ni ne sanjaju čak ni u najlepšim snovima. Kako smo pisali ovaj tekst, glavni problem za Saviće je bio nedostatak vode i nemogućnost da se dovede do kuće.

 

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Dok je bilo vode u potoku, čuvali su koze i krave. Kako je nestala voda, nestalo je i to malo stoke. Da bi doveli vodu sa najbližeg izvora koji je u privatnom vlasništvu ljudi koji žive u Vranju treba im crevo od 480 metara i ostalo što ide uz to. Ali, prvo vlasnici treba da daju dozvolu, iako tu ne žive. Jedni su za, drugi protiv… Onako, iz inata…

 

– Sa svojih deset prstiju ne mogu radom da zaradim za sve nas. Na posnoj i kamenitoj zemlji ništa ne rađa. Nema vode, bušilo se ranije, ali nema. Dole u useku je potok, nekad silan, sad mali i čak i kad padaju velike kiše nema mnogo vode… Bez kulučenja na tuđim njivama ne bismo nikad uspeli da preživimo. Imamo pola hektara svoje zemlje u nizini, sadimo kukuruz, pšenicu i pasulj. Ako je dobra godina rodi, ako nije, samo šušljak – kaže Svetislav koji sa svim što im pripada dobija oko 260 evra mesečno.

 

Ali, verujemo da će Savići uz pomoć dobrih ljudi iz Kanade i Australije a koja je već počela da pristiže, lakše dočekati najavljenu oštru zimu.

 

Dar iz Toronta

Plemenita Jelena Kalačić iz Toronta, koja je davne 1993. napustila otadžbinu i skrasila se u Kanadi, ostavila je nedavno u beogradskoj redakciji "Vesti" prilog i za porodicu Savić od 200 evra, jer poštuje ljude koji imaju hrabrosti i ljubavi da i u lošim vremenima gaje decu. Dolazeći ponovo u domovinu, ono malo vremena ova naša redovna čitateljka iskoristila je i za ovaj humani gest, na čemu joj se zahvaljujemo. A Savićima je najavljena i donacija iz Australije, tačnije Melburna.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here