Protojerej Đuro Đurđević, sveštenik SPC u Australiji i nekadašnji sekretar sprskog patrijarha Pavla, uveren je da su i crkva i država zatečeni masovnošću poslednjeg ispraćaja poglavara SPC.
– I zaista se pitam, Bože, da li smo mi tako dobar narod da nam je dao takvog čoveka. Da li iko može od Srba da sakupi toliko naroda, na tako dostojanstvenom skupu. Nisam siguran da će se to ikada ponoviti, kaže za "Vesti" prota Đura.
Kako li je sada onim arhijerejima koji su u nekoliko navrata pokušali patrijarha da smene?
– Na arhijerejima koji će odlučivati o Pavlovom nasledniku veliki je teret naći približno dostojnog naslednika. Kod njih se sada, a imao sam prilike da proteklih dana razgovaram sa nekima, uvukao neki strah. Jer, sada se niko neće moći tako lako prihvatiti da bude patrijarh. Ostaće stalno "patrijarh Pavle, patrijarh Pavle", a u tom poređenju mogu biti samo gubitnici.
Ima li u ovako iskrenom oplakivanju patrijarha bar malo osvete naroda onima koji su za života spremali smenu Njegove svetosti?
– Ne male. Velike. Kada sam iz Australije došao u Beograd i video toliko sveta koji čeka da celiva ruku blaženopočivšeg patrijarha shvatio sam da se ne molim za patrijarha, već da ga molim da se on moli za nas.
S obzirom na asketski život i veliku štedljivost koliko je bilo teško raditi za Njegovu svetost?
– On nikada, ama baš nikada nije povisio ton. Poštovao je sve svoje saradnike. Njemu je molitva bila na prvom mestu. Ujutru, u četiri, pet služio je liturgiju, i to svakodnevno. On je zaista živeo u svakom trenutku po Jevanđelju.
Nosi krst, ali da niko ne vidi…
Patrijarh Pavle je bio prvi poglavar SPC koji je posetio vernike u Australiji. |
