U Frajburgu kao kod kuće

Prečicom do zvezda. Fudbalski put Stefana Mitrovića bio je posut trnjem, a od momka koga je sreća zaobilazila u širokom luku dogurao je do standardnog reprezentativca Srbije. A sigurno je da i mnogi fudbalski stručnjaci do prošle godine nisu ni čuli za rođenog Beograđanina, koji je prošao školu Crvene zvezde. Konstantno je išao zaobilaznim putem, igrajući za manje srpske klubove, odakle ga je put iz Slovačke i Češke odveo na veliku špansku scenu.

Supruga najveća podrška
Junaka naše priče pronašli smo u opuštenoj šetnji kroz šumu malenog gradića Frajburga, gde Mitrović ispisuje nove stranice svoje karijere. Nemačka je zemlja iz fudbalskih snova, u kojoj je Mitrović prošao kroz nešto teži period adaptacije, koji se odrazio i na rezultate lokalnog bundesligaša. Bez Mitrovića u startnoj formaciji Frajburg nije osetio slast pobede u prvih 10 utakmica, a onda je trener pronašao dobitnu formulu na meču u Kelnu.
– Odigrao sam celu utakmicu, bilo je 1:0 za nas – uz dečački osmeh poručuje Mitrović, dok je uživao u šetnji sa svojim psom. – Ali, igrao sam i pre tri dana protiv Minhena 1860 u kupu i taj meč smo uspeli da dobijemo. Da ne bude da sam neskroman, činjenica je da u prvoj fazi sezone nismo imali sreće. Protiv Hofenhajma i Herte gubili smo bodove u poslednjim trenucima meča, promašili i penal… Počinje da nam se vraća, verujem da ulazimo u seriju dobrih igara i rezultata.
Sudeći po lepoj mini-seriji vrata prvog tima otvorili ste u pravo vreme?
– Tako je. Trebalo mi je vremena da se adaptiram. Nadam se da ću u narednom periodu pomoći timu da se stabilizuje i ostvari rezultat, koji podrazumeva ostvarenje klupskih ambicija. A one se pre svega baziraju na opstanku u Bundesligi, sa tendencijem da budemo bliži gornjem domu.
U Frajburg je došao iz Valjadolida. Kakva je razlika između fudbala u Primeri i Bundesligi?
– Razlika je, pre svega, u mentalitetu, pristupu obavezama. U Španiji sve ekipe igraju lepo na oko, ovde se veći akcenat stavlja na taktiku i fiziku. Verujte, meni je oduvek bila želja da zaigram u Bundesligi, odgovora mi način rada, činjenica da su svuda puni stadioni, da se u kontinuitetu igraju jake utakmice.
O kvalitetu najbolje govori pogled na tabelu, gde Frajburgu u donjem domu društvo prave velikani poput Borusije Dortmunda, Verdera, Hamburga, Štutgarta…
– Dobro ste primetili, pet-šest velikih klubova je trenutno u borbi za opstanak. To jasno govori kakav se fudbal igra, utisak je da Bundesliga raste iz godinu u godinu. Težak posao čeka moj Frajburg.
Da malo skrenemo sa fudbalskih tema – kako izgleda život u Frajburgu?
– Veoma lepo. Tu mi je supruga Kristina, koja je moja najveća podrška. Živimo u blizini šume, gde imamo prilike za šetnju, da slobodno vreme provodimo u prirodi. Grad je mali, ljudi srdačni… Teže mi je bilo u fudbalskom smislu nego adaptacija na život.
Mitrović je u Frajburgu upoznao i zemljake, koji mu u dobroj meri olakšavaju život.
– Često se osetim baš kao kod kuće. U Frajburgu je locirana i pravoslavna crkva, ima nekoliko naših restorana… Imam već dva-tri druga, koji su mi mnogo pomogli da se brže adaptiram, prilagodim sredini. Postojalo je i ranije među njima interesovanje za fudbal i učinak Frajburga, mojim dolaskom možda je ono postalo i jače.

Ne odustajemo od Francuske
Iz ugodnog okruženja u Frajburgu Mitrovića vraćamo mesec dana unazad. Tema je utakmica sa Albanijom i čuveni detalj kad je potpuno normalno i mirno povukao dron, koji je nosio zastavu takozvane velike Albanije.
– Da se takve stvari ponove 100 puta, uvek bih uradio isto kao i te noći na stadionu Partizana. Smatram da je moja reakcija bila apsolutno normalna i čista, nisam želeo nijednog trenutka da uvredim bilo koga, da eventualno zgazim zastavu, niti sam imao bilo kakve loše misli. Želeo sam jedino da se utakmica što pre nastavi, da zastavu odnesem kod četvrtog sudije, jer sam znao da smo bolji od Albanije i da smo u tom meču ukalkulisali bodove.
Šta se desilo kad ste se vratili u Frajburg? Da li je bilo nekih pretnji, loših situacija?
– Imam u timu jednog Albanca, Memedija. Imamo korektan odnos, pričali smo malo o toj situaciji, video je da nisam imao nikakvu lošu nameru. S druge strane, čuo sam da je bilo svega po društvenim mrežama, ali sam lično apsolutno neaktivan u tom kompjuterskom svetu.
Najburniju reakciju imao je kad je saznao za kaznu za FS Srbije.
– Nismo zaslužili da budemo jedini kažnjeni u celoj priči. Mislim da je u najmanju ruka morala da se odigra nova utakmica. Srbija je kvalitetnija ekipa, bili smo jedina strana koja je želela da nastavi meč, a to je u tom trenutka bila ideja i delegata i arbitara. Imam utisak da se takvom odlukom favorizuju Danska i Portugal.
Smanjene su šanse Srbiji da se plasira na EURO 2016?
– Ne odustajemo. Čeka nas meč sa Danskom u Beogradu, koji ćemo pokušati da dobijemo. Skandinavci su tvrda i disciplinovana ekipa, a mi u utakmicu ulazimo bez mnogo izbora. Samo pobeda nas vraća u situaciju da sa nadom i optimizmom dočekujemo iskušenja u 2015. godini.
I to bez navijača na tribinama…
– Slušajte, ne znam za saigrače, ali ja sam navikao. Igrao sam za Metalac iz Gornjeg Milanovca, tamo su tribine stalno bile prazne.
Mitrovićev osmeh prekidamo ozbiljnim pitanjem: Idemo li onda u Francusku?
– To je naš cilj i velika želja cele generacije. Sapleli su nas na tom putu, ali hoćemo na nogama i uzdignutog čela da odigramo preostale utakmice. Nadam se da će slediti i rezultat koji će nas pogurati do Pariza – poručio je Stefan Mitrović u razgovoru za "Vesti".