Cilj zakona je uređenje jedinstvenog sistema određivanja i zaštite tajnih podataka koji su od interesa za javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove Srbije.
Kao tajni podatak može biti označena informacija koja je od interesa za Srbiju, čije bi otkrivanje neovlašćenom licu moglo prouzrokovati štetu, kao i u slučaju u kome je zaštita intresa Republike pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Zaštitniku građana i povereniku za informacije od javnog značaja pristup podacima biće ograničen ukoliko se oni odnose na istražne radnje ili akcije državnih organa koje su u toku, metode pribavljanja bezbednosnih ili obaveštajnih podataka, kao i podatke koji se odnose na službena lica sa prikrivenim identitetom i zaštićene svedoke.
Zakonom je propisano da ombudsman i poverenik predsedniku Vrhovnog kasacionog suda mogu podneti zahtev za poništaj odluke kojom je ogranično pravo pistupa tajnim podacima.
Predlogom zakona predviđena su četiri nivoa tajnosti podataka – "državna tajna", "strogo poverljivo", "poveljivo" i "interno", a za određivanje tajnosti ovlašćeni su predsednici Skupštine, Republike i Vlade, kao i rukovodilac organa javne vlasti.
To pravo može imati i izabrani, postavljeni ili imenovani funkcioner organa javne vlasti, kao i lice zaposleno u organu javne vlasti koje je za to pismeno ovlastio rukovodilac organa.
Bliže kriterijume za određivanje "državne tajne" i "strogo poverljivo" određuje vlada, uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost, a kriterijume za "poverljivo" i "interno" određuje vlada na predlog nadleženog ministra, odnosno rukovodioca organa javne vlasti.
