Lekari kažu da o zdravom mozgu u starosti treba brinuti od najranije mladosti, ali i da nikad nije kasno da u njega počnemo da ulažemo više.
Osnove strukture i funkcija mozga postavljaju se još tokom trudnoće majke i u ranom detinjstvu deteta, a od izuzetne važnosti je ono što jedemo i pijemo svakog dana.
Tokom trudnoće, vrlo je važna ne samo folna kiselina, koja je već skoro svima poznata, već i jod koji je ključan za rad štitne žlezde. Ona igra ulogu u metabolizmu, ali određuje i rast i razvoj mozga fetusa. Zato Svetska zdravstvena organizacija navodi da je “manjak joda najvažniji uzrok oštećenja mozga koji se može sprečiti” i to u celom svetu.
U detinjstvu se nastavlja brz razvoj mozga, za koji su neophodne omega-3 masne kiseline. Zato se savetuje redovna konzumacija ribe, kao i uzimanje ribljeg ulja. Nisu preporučljivi slatkiši ni slatka pića.
U odraslom uzrastu, takođe, treba voditi računa o količinama šećera i soli u ishrani. Korišćenje prerađene hrane koja je spremna za jelo čim je kupite u prodavnici dovodi do smanjenja važnih doza vitamina B3, B6, B12, D i E, kao i magnezijuma, selena i cinka koji su svi važni za funkciju mozga.
Istraživanja ukazuju da ovakva ishrana može biti povezana i sa povećanim rizikom od depresije i štetnim promenama u delovima mozga koji su “zaduženi” za učenje i pamćenje.
Dugoročne studije su dokazale vezu između kvaliteta ishrane i hipokampusa koji predstavlja centar za pamćenje u mozgu. Preporučuje se da se svakog dana pojede bar jedna porcija zelenog lisnatog povrća kao što su spanać, kelj, brokoli, kao i porcija mahunarki (sočiva i pasulja) i žitarica. Ako ne dodajete mnogo šećera ili slatke pavlake, kafa i čaj su, takođe, dobrodošli.
U poznoj starosti povećava se rizik od demencije, ali mnogo manje je to slučaj u zemljama kao što su Japan i Italija. To se povezuje sa ishranom u kojoj ima dosta ribe, povrća i fermentiranih namirnica.
