Kad nastave da rade puno radno vreme, dobijali bi i dalje 75 odsto plate još onoliko dugo koliko su radili skraćeno, sve dok se ne uspostavi narušena ravnoteža u zaradama.
Pravo na porodičnu negu je i do sada postojalo, ali predviđa pola godine odsustva i uz to je neplaćeno. Šrederova je objasnila svoj predlog potrebom da se bolje usklade posao i nega najbližih, pošto je u današnje vreme sve više zaposlenih koji bi želeli da uz posao neguju svoje najbliže. Osim toga, porodična nega košta manje nego u domovima za stare, a i mnogo više odgovara željama onih kojima je pomoć potrebna. Pri tome je nemačka ministarka podvukla da se ne radi samo o nezi roditelja, već da to mogu da budu i deca i rodbina.
"Poreski obveznici pri tom ne snose skoro nikakve troškove", naglasila je ona.
Odgovorni u privredi su ovu nameru Šrederove dočekali sa skepsom, jer strahuju da će u vreme privredne i finansijske krize doći do povećanih opterećenja za firme. Oni izjavljuju da su pre za fleksibilne modele radnog vremena nego za zakonsko regulisanje prava na negu.
Opozicione partije Zelenih i Levih takođe kritikuju ovaj predlog.
"Ministarka namerava da sve spusti na nivo jeftine kućne nege i da naročito ženske članove porodica stavi pred nezgodan izbor", kažu Zeleni.
I partija Levih smatra predlog ove političarke CDU pre svega "modelom za smanjenje troškova". Članovi familija bi, smatraju levičari, morali da imaju mogućnost da vreme za negu svojih najbližih iskoriste u potpunosti i da za to vreme dobijaju novac. Čak i liberali nisu naročito oduševljeni predlogom koalicione partnerke. Usklađivanje porodične nege i zaposlenja bi po njima trebalo da počiva na obostranom dogovoru poslodavaca i zaposlenih, što predviđa i koalicioni dogovor.
