Bilo da je nazivaju Prokletom Jerinom ili da slavu obeležava u kafani u društvu američkog ambasadora, pa i kada pozira u elegantnim haljinama za novogodišnje izdanje beogradskih novina, Zorana Mihajlović teško posmatrača ostavlja ravnodušnim.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, veruje da nervira muškarce.

– Pretpostavljam da im idem na živce, a često to mogu i da vidim – kazala je jednom prilikom.

Ovih dana posebno nervira bivšeg ministra građevine. Blagoglagoljivi Velimir Ilić nazvao ju je Prokletom Jerinom „jer za njom sve pada“! Džaba što se ministarka u jeku godišnjih odmora s celim kabinetom seli na gradilišta auto-puteva. Oni nikako da se završe, a da posle nekoliko nedelja ne popuca neka deonica, pa tek mora da se rekonstruiše. Ni njena odlučnost nije disciplinovala graditelje. Umela je da zabasa nenajavljeno na prazna gradilišta, a gotovo redovno probijeni su rokovi izgradnje koje je javno obećala.

Ona zvuči i deluje kao najobrazovaniji član srpske vlade (doktorirala je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i govori tri jezika), ali nije izgradila autoritet kod članova SNS-a čija je bila doskorašnja potpredsednica, a sada samo član partijskog Predsedništva.

Uvek je delovala kao usamljenik u SNS-u. Možda zato što je prethodno bila u pokretu samozvanih elitnih eksperata iz G17 plus. Tada je bila i savetnik za energetiku potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa. A možda i zato što su je uvek doživljavali kao „američkog čoveka“, kog je Vučić morao da primi u Vladu.

Zbog te jake zaleđine, ni otvorena omraza Aleksandra Vulina u Vladi, niti partijskih saboraca kao što je Vladimir Đukanović ne može ovoj plavuši ništa. A bilo je više napada na ovu Tuzlanku, strasno posvećenu karijeri i elegantnom oblačenju.

Kada se žalila da u predsedničkom kabinetu Tomislava Nikolića nedostaje energije, ili kada je kao članica Vlade zadužena za rodnu ravnopravnost kritikovala nedovoljan broj žena na javnim funkcijama i seksističke izjave kolega, uvek je bila razapeta u tabloidima. Optuživali su je da puca na fotelju šefa države, da lobira za strane interese, da je NATO kandidat koji će naslediti Vučića i prodati Kosovo. Kada se usudila da mitropolitu Amfilohiju odgovori da pusti srpske žene da rađaju kada i koliko hoće, proglašena je jeretikom koji širi feminizam u patrijahalnoj srpskoj sredini.

Ministarka sledeće godine slavi 50. rođendan. Ima 17-godišnjeg sina Dragana. Ne otkriva ime dečakovog oca, a neki krugovi bliski službama spekulišu da iza sebe ima tri braka. Poslednjih godina deo svoje intime ipak je predočila javnosti. Za ženske magazine ispričala je kako je već skoro tri decenije, sa dužim ili kraćim prekidima, u vezi sa biznismenom Vladimirom Atanackovićem. On joj je prva ljubav još iz srednjoškolskih dana i tepa mu „Ada“. Verovatno se zbog ove neobične ljubavne priče najviše i pronalazi u Čolinoj pesmi „Što ti dadoh“.

Veštom retorikom i već podužim političkim iskustvom uspevala je da minimizuje kvalifikacije da je kao buldožer, kako je častio partijski šef. Ona, pak, Vučiću uzvraća u duhu najvernijeg sledbeništva. Predsednikovu najavu da će se povući sa čela stranke, odbacila je konstatacijom: „SNS je Vučić i Vučić je SNS.“

Bar ovu njenu tvrdnju i najgrlatiji naprednjački jastrebovi neće se usuditi da ospore.

J. Arsenović