– Nedavno sam pevao u Domu sindikata na festivalu Proleće u Beogradu i srce mi je bilo puno. Priznajem, strahovao sam kako ću proći, plašio sam se da li će i koliko publike doći, ali moj strah je bio neopravdan. Prepuna sala, gromoglasni aplauzi koji greju dušu i ulivaju nadu da nije sve izgubljeno. Podsetio sam se dobrih, starih vremena kada su festivali mnogo značili i za pevače i za muziku. Nažalost, zbog poplava Proleće u Beogradu je otkazano, pa ponovo zakazano što je kao podgrejano jelo – kaže Jevremović.
Imate li volje i snage da snimate nove pesme?
– Naravno, napisao sam jednu nežnu, ljubavnu pesmu, ulazim u studio i verovali ili, posle pet decenija karijere imam tremu! Hoću ljudima da pokažem da i u ovom vremenu plastike i kompjutera, bez emocija, može pesma da se – otkine od srca. Produkcija je otišla dođavola, ali ja ne odustajem. Neki me pitaju šta mi to treba i zašto i dalje nastupam. Treba mi da se razmrdam, jer sam živ i neću da sedim i kukam za dobrim, starim vremenima.
Koliko su pevačke i muzičke legende same krive što padaju u zaborav?
– Legende nikada ne mogu da budu krive. Šta čovek može ako ga svi ignorišu? Može samo da sedi u svom domu i da bude beskrajno tužan. Zar da ide od čoveka do čoveka, da sve redom vuče za rukav i podseća na to šta je u životu uradio. Nedavno je u Hrvatskoj, u izdanju Kroacija rekordsa izašla zlatna kolekcija mojih pesama. Štampana je u Austriji, izgleda fantastično, a uz pesme tu je i moja biografija, kao posebna priča o tom vremenu. Eto, Hrvati su se setili, a ovde to nikome ne pada na pamet.
Da li bolje prolazite u Hrvatskoj nego u Srbiji?
– Nažalost, tako je. Kažem nažalost jer me boli to koliko mi zaboravljamo i omalovažavamo sve što je naše. Nepoštovanje svog je naša stara boljka. Kad neko dođe sa strane mi ga kujemo u zvezde, maltene prostiremo crveni tepih pred njegove noge. Bio sam na nedavno festivalu Pričaonica u Splitu koji postoji deset godina. Sreo sam starog drugara Đorđija Peruzovića i plakali smo od nostalgije. Publika me je beskrajno dirnula u najtananije žice, pa je suza bilo do kolena!
Koliki su vam honorari?
– Visina honorara nije presudna i ne postavljam velike zahteve. U ovim godinama, ja sam skroman čovek i jedino mi je važno da mi organizator obezbedi pristojan smeštaj. Muzika je moj život ne mogu bez nje. Sredio sam svoj život, uživam sa mojim unucima Lazarom, koji ima pet i po godina i šestomesečnom Tadiji. Oni su mi najveća sreća i ja sam najponosniji deda na svetu.
Kukavičje jaje za ćerkuOdustali ste od pokušaja da ćerku Jelenu nagovorite da se vrati pevanju? |
