Duboki tragovi Vuka Karadžića

0

U bečkoj Većnici, u četvrtak uveče održana je svečana akademija pod nazivom "Filolog Vuk Stefanović Karadžić i Beč", povodom 200 godina od izdavanja "Pismenice serbskoga jezika" u Beču i 150-godišnjice smrti smrti reformatora srpskog jezika.
Ambasador Srbije u Austriji Pero Janković je u pozdravnom govoru ukazao da je Beč u prošlosti bio veoma važan grad za Srbiju jer su u njemu živeli najznamenitiji srpski naučnici, umetnici, književnici, jezički reformatori, plemići.

Deca Srba ne znaju srpski?!
Svečanoj akademiji prisustvovala je i poslanica u parlamentu pokrajine Beč Anica Macka-Dojder koja je istakla da ovo veče pokazuje kako Srbija i Austrija imaju zajedničku istoriju. Ona je naglasila da je bečkim vlastima veoma bitno da deca stranog porekla govore maternji jezik, kao i nemački. Macka-Dojder je kazala da je nedavno primila grupu đaka iz jedne osnovne škole u 18. bečkom okrugu i da su dve trećine dece poreklom s prostora bivše Jugoslavije, od kojih skoro nijedno nije znalo da govori pravilno maternji jezik, što ju je, kako je podvukla, zaprepastilo.

 

 

Nova izdanja
Vukova zadužbina je povodom aktuelnih godišnjica objavila knjige "Vukova prepiska", "Danica" i "Srpska usmena narodna baština". Knjigu "Srpska usmena narodnu baštinu", koja je izdata na nemačkom jeziku, predstavila je urednica izdanja Mina Đurić, asistent na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu. Ona je ukazala da je knjiga izdata pred Sajam knjiga u Beogradu i da je sada u Beču prvi put predstavljena u inostranstvu.

 

– Odnosi Austrije i Srbije prolazili su kroz različite odnose, bili su kompleksni, razvijeni i dobri, ali i turbulentni – kazao je ambasador Janković.
Šef Instituta za slavistiku Univerziteta u Beču prof. dr Mihael Mozer ocenio je da se ovom manifestacijom odaje pošta nekome ko je to i zaslužio jer je Vuk bio vodeći intelektualac svog doba, koji je negovao kontakte s intelektualcima drugih zajednica u Beču i koji je reformisao srpski jezik, koji je do tada bio daleko udaljeniji od onoga što su govorili građani.
Profesorka na Odseku za slavistiku Gordana Ilić-Marković je podsetila da je Vuk u Beču živeo više od pet decenija, uz mnoge druge značajne Srbe. Mnogo toga podseća na delovanje Vuka u Beču, ukazala je ona, podsećajući na njegov grob koji je spomenik pod kulturnom zaštitom, ali i tabla ispred njegovog stana i od pre nekoliko godina bista u Institutu za slavistiku.
Prema njenim rečima ,Vuk je imao snagu i istrajnost da od jezika koji se govorio napravi književni.
Predsednik Vukove zadužbine Boško Suvajdžić govorio je o značaju Vuka Stefanovića Karadžića, ukazujući da je objavio narodne pesme, čime ih je uveo u svetsku književnost.
Mnoge njegove pesme, kako je ukazao, prevedela su značajna imena svetske književnosti, poput Getea i Jakoba Grima.
Vuk, međutim, podvukao je Suvajdžić, ne bi kao osnivač moderne srpske kulture uspeo u ostvarenju svojih delatnosti bez pomoći cenzora Austro-Agarske, Slovenca Jerneja Kopitara, a njihov susret predstavlja prvorazredni događaj za istoriju moderne srpske kulture. On je ocenio da Vukovo delo predstavlja značajan projekat evropeizacije srpske kulture i kulture slovenskih naroda sa Balkana.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here