Integracija presudna za crveni pasoš

Bitno je priznavanje Švajcarskih vrednosti

 

Zakonske izmene koje regulišu prava stranaca za dobijanje švajcarskog državljanstva umalo nisu odbačene zbog formiranja neobične političke alijanse, piše dnevnik "Blik". Za pripadnike levice, koji su se bez uspeha borili protiv novih propisa, bilo je neprihvatljivo da će državljanstvo moći da dobiju samo oni koji već imaju neograničenu dozvolu boravka.
Izmene dovode do toga da osnovni kriterijum za dobijanje crvenog pasoša više neće biti koliko dugo osoba živi u Švajcarskoj, već u kojoj je meri integrisana u društvo.
Zakon formuliše i šta termin "uspešna integracija" treba da znači. Između ostalog, tu spada poštovanje zakona, priznavanje vrednosti definisanih Ustavom, kao i sposobnost sporazumevanja u svakodnevnom životu na jednom od lokalnih jezika, kako usmeno, tako i pismeno. S druge strane, uslovi za sticanje državljanstva sklapanjem braka su pooštreni, pa će bračni drug koji misli da dobije švajcarski pasoš takođe morati da dokaže da je integrisan u društvo.

Olakšanje za porodice: Izabela Moret

I pored toga što godine boravka više neće biti presudne, koplja su se u parlamentu najviše lomila oko definisanja najniže vremenske granice. Savezna vlada je predložila da se dosadašnji period od 12 skrati na 8 godina, smatrajući da bi takva mera bila dobar podsticaj za bržu integraciju. Za Švajcarsku narodnu partiju je ovaj period bio prekratak.
Veće kantona je bilo saglasno da se granica spusti na 8, ali je Nacionalni savet tražio da ona iznosi 10 godina. SVP je pretila da će po ovom pitanju da raspiše referendum, ukoliko se predlog vlade usvoji, ali je ublažila svoj stav i na taj način je put za donošenje novog zakona bio otvoren.
Ovog četvrtka su oba doma skupštine takođe odlučila da se, ukoliko je kandidat za dobijanje državljanstva proveo u Švajcarskoj period između 8. i 18. godine života, to vreme računa dvostruko za ukupan boravišni staž. I ovde je bilo različitih verzija predloga, jer je vlada htela da u obračun uzima period između 10. i 20. godine života, dok je Nacionalni savet bilo za rešenje između 5. i 15. godine.
Sporno je bilo i pitanje da li se period važenja privremene dozvole boravka može uzeti u obračun ili ne kada kandidat kasnije zatraži državljanstvo. Rešenje između jasnog "da" ili ne" nađeno je tako što će polovina ovog perioda moći da se doda pri računu.
Ostale tačke su dogovorene još ranije, pa će tako kantonalni i komunalni propisi biti usklađeni, jer danas dosta odstupaju jedni od drugih. Ubuduće će kantonalni zakoni morati da najkraći boravak, pre koga je moguće tražiti papire, skrate na dve do pet godina.