Baš kao što mu treba vazduha i hrane, našem telu potrebno je i dovoljno kvalitetnog sna. Osim što će nas narednog dana učiniti umornim i razdražljivim, nedostatak sna na duže staze i te kako utiče na naše zdravstveno stanje.
Kontinuirana nesanica može se pre svega odraziti na imunološki sistem. Telo nije u stanju da se odupre virusima, treba mu više vremena da se izbori sa bolestima, a udružena sa drugim faktorima, nesanica povećava i rizik od hroničnih bolesti kao što su dijabetes i kardiološka oboljenja.
Nedostatak sna učiniće i da mozak funkcioniše umanjenih kapaciteta – otežana je koncetracija kao i mogućnost usvajanja i učenja novih stvari. Nisu isključene konstatne promene raspoloženja, razdražljivost i emocionalna nestabilnost.
Sedam do devet sati noćnog sna za osobe između 18 i 65 godina opšta je preporuka kako bi mozak i telo obnovili svoje funkcije i nastavili da funkcionišu normalno. No, svi oni koji su iskusili besane noći znaju da je to lakše reći nego postići, posebno u trenucima stresa i briga.
Ukoliko ne postoje neki ozbiljniji poremećaji spavanja poput apneje, pokušajte na sledeće načine da regulišete problem. Pre svega zaboravite na popodnevno dremanje na kauču! Zatim svako veče idite na spavanje u tačno određeno vreme, budite se svako jutro u isto vreme, a ovog rasporeda držite se i vikendom. U večernjim časovima izbegavajte sve aktivnosti koje vas “dižu” i razbuđuju uključujući i dinamične fizičke aktivnosti. Preporuka je i da se izbegava alkohol, kafa, napici sa kofeinom kao i teška, začinjena jela nekoliko sati pred vreme za spavanje. Pokušajte da se uspavate nekim opuštajućim aktivnostima poput čitanja, meditacije ili tople kupke.
