Do zaključenja "Vesti" ostalo je otvoreno pitanje ko su zapravo braća Šerif (32) i Said (34) Kuaši, osumnjičena da su počinili atentat na francuski nedeljnik "Šarli ebdo". Vlasnik benzinske stanice Avia na istoku Francuske, koju su opljačkali da bi uzeli hranu pre svega, primetio je teško naoružanje u njihovom ukradenom automobilu: automatske puške i ručni raketni bacač i odmah pozvao policiju.
Ono što se zna to je da braća Kuaši nisu veterani iz Sirije ili Iraka. Odrasli su u sirotištu, francuski su državljani, alžirskog su porekla. Šerif je 2008. godine osuđen na 18 meseci zatvora zbog saučešća u takozvanoj iračkoj mreži koja je vrbovala "dobrovoljce" za rat u Iraku. Policija ga nije pratila ili ga nije dovoljno pratila. Šef obaveštajne službe Alen Šue izjavio je da su sve opcije otvorene : ne zna se da li je reč o nekom spontanom aktu nasilja, da li je reč o kriminalcima koji su ubijali po porudžibini iz inostranstva ili o verskim fanaticima koji su delovali spontano… Postoje nagoveštaji da su braća Kuaši bili povezani sa radikalnim islamistima u Jemenu, ali su ove informacije ostale nepotkrepljene dokazima ili detaljnijim informacijama.
Juče na dan žalosti u podne je sve stalo u Francuskoj. Oglasila su se zvona pariske katedrale Notr Dam i zvona svih crkava široma zemlje. U stanju šoka i duboke emocije koja je ujedinila građane, nad Francuskom sada lebdi pitanje koje sebi svi postavljaju: kako smo došli do ove tačke nasilja ? Francuska je po prvi put od alžirskog rata izložena jednom ovako krvavom atentatu.
Iako je trenutno teško oteti se emocijama, preko medija se oglašavaju stručnjaci koji pokušavaju da odgovore šta se i zašto dešava i šta će biti. Francuska kroz neku vrstu bunila, još u šoku, počinje da shvata da se ratovi u kojima se angažuje njihova država nisu nešto što se dešava samo negde daleko kao što je to bio slučaj sa bombardovanom Libijom, Irakom, oblašću Sahela u Africi gde se nalaze uranijumski rudnici francuske nuklearne industrije.
Drugi kanal francuske televizije preneo je informaciju iz pouzdanog izvora da jedan posebni istražni policijski tim istražuje opciju – po kojoj iza atentata ne stoji islamisti. Postavlja se pitanje – ko bi drugi to mogao da bude? Skoro jedini odgovor je krajnja desnica – ona kojoj je u interesu radikalizacija i označavanje muslimana kao kolektivnog, apsolutnog neprijatelja za odstrel. Ako bi krajnja desnica u Francuskoj uspela u ovom naumu to bi značilo da je rasizam pobedio i da su Francuzi zaboravili da su Francuzi arapskog i afričkog porekla nosili francuske uniforme u oba svetska rata i dali svoje živote za zemlju koju su smatrali svojom otadžbinom.
Uzalud je predsednik Oland u sredu govorio da je Francuska privržena vrednostima mira koje, kako je rekao, njeni vojnici šire u svetu. Rezultat politike bombardovanja zbog "izvoza ljudskih prava" neosporno je strašan, a masakr novinara "Šarli
ebdo" je jedna od posledica.
Napadi na džamije
Više džamija napadnuto je od srede uveče u tri grada u Francuskoj, a u napadima nije bilo povređenih. Dve bombe bačene su na džamiju u gradu Man, na zapadu Francuske, pucano je iz vatrenog oružja na muslimansku salu za molitve u Por-la-Nuvelu, na jugu zemlje, a eksplozija se dogodila u restoranu sa kebabom pored jedne džamije kod Liona, istočni centar zemlje.
Kritičari vlasti
Ironijom sudbine i istorije, stradali su novinari redakcije "Šarli ebdo", jedne od retkih koja beskompromisno kritikovala francusku vlast i dugogodišnju politiku po kojoj su na Balkanu samo Srbi bili samo loši, a ostali u bivšoj Jugoslaviji bili jedini dobri. Zahvaljujući solidarnosti kolega, "Šarli ebdo" izaći će iduće srede u milion primeraka – objavila je nekolicina preživelih članova redakcije.
