Od sada će biti i kozjeg mleka

0

Bogu iza nogu, u planinskom zaseoku Berivojštica u južnoj Srbiji, nedaleko od Vranja, petoro dece u Golemom selu hrane se pečurkama i kozjim mlekom jer je to jedino što mogu da im omoguće roditelji Slobodan i Sanja Stojiljković, seljaci bez zemlje, koji preživljavaju od branja i prodaje vrganja i lisičarki, kad ih ima… "Kad napunimo tanjir mlekom i nadrobimo hleba, lepo se najedemo", kaže devetogodišnji Luka koji brine ne samo o jednoj jedinoj kozi, nego i o braći i sestrama i tek pridošlim blizancima Petru i Pavlu.
 

Tuđa muka i njegova
Dušan Škof je rođen pre 63 godine u Mariboru iz koga je sa zanatom kuvara i konobara došao 1967. godine u Nemačku. Jedno vreme je radio u tuđim restoranima, a poslednjih 29 godina, do odlaska u penziju pre tri godine, vodio je svoj restoran koji je bio na dobrom glasu u Bajrojtu i okolini. Dušan Škof je oženjen Nemicom s kojom ima dve kćerke i sina, živi dobro u penziji, ali nije ravnodušan kad čuje za tuđu muku. Potvrdio je to i učešćem u dve humanitarne akcije .

Sudbina srpskih porodica s petoro dece, objavljene u nedeljnom izdanju "Vesti", priča je o nezavidnoj materijalnoj situaciji familije Stojiljković koja živi od socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Deca spavaju u jedinoj malterisanoj sobi, a ostali u nemalterisanoj, u godinama nedovršenoj kući… Takav usud nije ostavio ravnodušnim redovnog čitaoca naših novina Dušana Škofa iz Bajrojta, u Nemačkoj. Kad je pročitao tekst našeg dopisnika iz ovog kraja Srbije, on je odlučio da novčano pomogne Slobodanu i Sanji Stojiljković koji bez posla i u teškim materijalnim uslovima podižu petoro dece, od kojih su blizanci rođeni pre nešto više od mesec dana.
– Redovno kupujem i čitam "Vesti" i obavezno pratim sve što se događa u bivšoj Jugoslaviji, pa i tekstove koji govore o ljudskim sudbinama i muci pojedinaca i porodica u borbi da prežive. Tako sam posle teksta o Stojiljkovićima iz okoline Vranja kojima trebaju dve koze da bi prehranili petoro dece, i sva druga gladna usta, odlučio pomognem, koliko mogu. Ovu tužnu priču iz Srbije o borbi za preživljavanjem ispričao sam i mom dugogodišnjem poznaniku i prijatelju Nemcu Fajtu Hagmajeru, koji je odmah dao 50 evra, a ja sam odvojio od moje penzije 150 evra. I eto, želim da Stojiljkovići za ovaj novac kupe dve koze – poručuje humani Dušan Škof koji je prošle godine takođe pomogao jednoj siromašnoj porodici u Srbiji kojoj je poslao 300 evra, a oni su za te pare kupili tri koze. Tako će od sada mali Luka s ponosom da kaže: "Imamo ne jednu, već tri koze." I ne samo to, jer kako nas naš dopisnik iz Vranja obaveštava, pomoć u kuću ove familije pristiže i iz Srbije i iz dijaspore, o čemu ćemo pisati u narednim brojevima "Vesti". Hvala, svim humanim ljudima koji su se i bez apela odazvali.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here