Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je ideja o rezoluciji o Jasenovcu dobra ideja i da ćemo sagledati oberučke kako da je u budućnosti prihvatimo, ali da je pitanje za predstavnike građana Crne Gore da li to žele ili ne.
On je novinarima u Kotoru rekao da njega boli sve što se radi protiv srpskog naroda na KiM i da to nikada nije krio, kao što ne krije koliko je opasna rezolucija o Srebrenici koju planiraju “veliki, bahati i moćni” da donesu.
– Što se tiče Crne Gore, za razliku od onih koji dolaze da kažu Crnoj Gori šta treba da uradi, ja to ne radim. Mi poštujemo Crnu Goru, to je njena odluka. Da li će Srbija da bude oduševljena ako podrži rezoluciju, svakako neće. Ali nemojte da nas bijete po glavi i da nas terate da kažemo da nam je to mnogo lepo. Izdržaćemo mi i te udarce, nije problem, ali ne terajte nas da vičemo kako nam je lepo – rekao je on.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da dogovor o prometu radne snage ima izuzetno pozitivan efekat po Srbiju, dodajući da je 3.300 osoba iskoristilo tu mogućnost i zaposlila se u našoj zemlji.
– Mi imamo nedostatak radne snage, iako i dalje formalno imamo 8,9 ili 9 odsto stopu nezaposlenosti, ali moraćemo da uvozimo radnu snagu iz svih delova sveta što je više moguće u narednom periodu, ukoliko želimo da stopom rasta čuvamo našu ekonomsku perspektivu i da brže napredujemo – rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara u Kotoru.
Vučić je danas prisustvovao Samitu lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije pod sloganom “Jedan region, zajednička vizija”, koji se održava u Kotoru.
DECA UŽIVALA:
Druženje sa
Jacom i Radom
iz Štramplice
U Drezdenu je u januaru ove godine pokrenuta Drezden roditeljska inicijativa Balkan čiji su različiti programi pre svega namenjeni deci i organizovani na srpskom jeziku. Kruna inicijative je zahtev Ministarstvu prosvete Srbije za organizovanje dopunske nastave, koji je prihvaćen i mališani iz Drezdena će sesti u klupe u avgustu.
Različiti programi čine bogat opus ove inicijative, a inicijator svega je Igor Stevanović, diplomirani inženjer mašinstva iz Beograda koji za “Vesti” kaže da je ideja došla potpuno spontano.
– Moja petogodišnja ćerka bila mi je najveći motiv za ovu inicijativu. Od kako smo se doselili iz Beča, nije imala bliži kontakt sa maternjim jezikom i kulturom osim u porodici, a u Drezdenu nije postojala nikakva vrsta ponude. Sve je praktično počelo na Dan maternjeg jezika kada sam samoinicijatvno organizovao prezentaciju srpskog jezika u Vili kulture. Bili su tu Nemci, Rusi, Ukrajinci, Grci, Česi, Brazilci, Čečeni. Njih sam učio nekim našim rečima, a potom i brzalicama. Bilo je i nekoliko Srba kojima se sve to dopalo – priča Stevanović.
Uspešna prezentacija srpskog jezika strancima podstakla ga je da potom organizuje jezičku radionicu na maternjem na kojoj se na opšte iznenađenje svih okupilo oko 20 mališana.
– Decu su naravno doveli roditelji koji su za događaj čuli od prijatelja ili saznali za njega na društvenim mrežama. Mi se pre toga nismo međusobno poznavali, ali svi smo bili oduševljeni koliko nas se okupilo jer srpska zajednica u Drezdenu nije velika – sa neskrivenim zadovoljstvom nastavlja naš sagovornik.
Od tada je u saradnji sa teatrom Oliverom Beker iz teatra Boka i dečjom igraonicom Štramplica iz Berlina organizovano nekoliko jezičkih i lutkarskih radionica, pozorišnih predstava za decu na srpskom.
– Učestvovanje u programima sa ovakvim sadržajem je za svu našu decu važno zato što se razvija osećaj pripadnosti zajednici i čuva identitet, a pospešuje i integracija u nemačko društvo – ističe Igor Stevanović.
Kao kruna ove inicijative, rođena je i ideja za formiranje odeljenja dopunske nastave na srpskom jeziku. Stevanović ističe da je za podnošenje zahteva potrebno ispuniti određene uslove iz Pravilnika o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu:
– Roditelji su pokazali veliku želju za saradnju i uz njihovu i neverovatno profesionalnu podršku koordinatorke Biljane Bukinac, preko naše ambasade u Berlinu podneo sam Ministarstvu prosvete Srbije zahtev za otvaranje novog odeljenja. Dobili smo pozitivan odgovor i u avgustu će 22 đaka krenuti na dopunsku nastavu na srpskom jeziku – zaključuje Stevanović.
U igrama učestvuju deca raznih godištaDela sa likovne radioniceNa okupljanja dolaze i roditeljiMališani sa Oliverom BekerIgor Stevanović strance učio srpskim brzalicama
Sjajni uslovi, iskusna nastavnica
Drezden će postati prvi grad u pokrajini Saksonija sa srpskom dopunskom školom. Nastava će se odvijati u sjajnom ambijentu Vile kulture, u okviru internacionalnog centra za decu i roditelje Kolibri, a držaće je nastavnica Sanela Banović, koja već dugo predaje u nemačkom obrazovnom sistemu.
– Ono što je interesantno časovi će biti u učionici u kojoj sam ja strance učio srpskim brzalicama – navodi Stevanović i dodaje da u narednom periodu treba kreirati održivo rešenje na maternjem jeziku i za decu predškolskog uzrasta. – zaključuje Stevanović.
Zgrada Vile kulture
Dečji muzički vikend
– U okviru naše inicijative će od 17. do 19. maja biće održan dečji muzički vikend. Prvog dana nas očekuje etno muzička radionica sa tradicionalnom pesmom i igrom sa Balkana, koju će održati Marija Aleksić, nastavnica i član Etno grupe Brus. Sledećeg dana će biti dečja radionica klasične muzike i instrumenata na Muzičkoj akademiji “Karl Marija fon Veber”, koju će voditi naša pijanistkinja i profesor klavira Mirjana Rajić sa svojim đacima. Poslednji dan će biti kompletno posvećen najmlađima, gde će oni sami spontano kreirati svoj muzički program -. navodi Stevanović i dodaje da će pre sezone odmora najmlađi 1. juna videti predstavu “Crvenkapa”.
Prevaziđena sva očekivanja
– Ova inicijativa jeste mlada, ali je već sada prevazišla apsolutno sva moja očekivanja zahvaljujući izuzetnim predavačima, posvećenim roditeljima, a ponajviše deci. Ovako nešto je našoj dijaspori u Drezdenu i okolini definitivno bilo potrebno – navodi Stevanović i dodaje da je određene projekte finansijski podržala nemačka institucija House of Resources Dresden +.
Predivno iskustvo
Jasmina Drinjak Malogajski i Radmila Milovanović, koje vode igraonicu Štramplica dva puta su boravile u Drezdenu.
OSMISLILE PROGRAME: Jasmina i Radmila
– To su bila predivna iskustva. Zahvaljujući deci i roditelji su se okupili i bolje među sobom upoznali a razmišlja se i o pokretanju Srpskog kulturnog centra u Drezdenu. Raduje nas što smo doprinele iniciranju jednog takvog projekta. Mi smo do sada bile zaokupljene osmišljavanjem odgovarajućeg programa za decu, ali treba da se posvetimo i organizacionim pitanjima, kako da u to uključimo što više naše dece širom Nemačke. Za sada imamo dosta moralne podrške, ali, da bi jedan ovakav projekat zaživeo u dijaspori, neophodno je da se uključe institucije i ministarstva iz Srbije, jer uključivanje tolikog broja predškolske dece, u programe negovanja srpske tradicije i dečjih igara, prevazilazi naše privatne mogućnosti – kaže Radmila.
“Dajte mi vina, vino nek’ se toči dok traju dani, a naročito noći”, pevao je Đorđe Balašević, a u skladu sa ovim stihovima točilo se piće, poznato kao “dar bogova”, pod svodom Muzeja Jadra u Loznici, na šestoj manifestaciji “Priča o vinu”.
Ponovo se okupio veliki broj ljubitelja vina kao i rekordan broj vinarija koje su izložile bogatu ponudu, tako da je svako mogao naći ono koje mu odgovara. Na poziv domaćina manifestacije, Centra za kulturu “Vuk Karadžić” ovoga puta došlo je petnaest poznatih proizvođača vina iz Srbije i Severne Makedonije, a prvi put predstavljeno je čileansko vino “tarapaka” i ono koje stiže iz poljoprivrednog domaćinstva Čotrić iz Jadranske Lešnice kod Loznice.
Besplatna proba
Tokom programa posetioci su imali priliku da besplatno probaju vina vinarija iz Sremskih Karlovaca, Novog Slankamena, Valjeva, Iriga, Velike Drenove kod Trstenika, Beške, Knjaževca, Šida, Kruševca, Levačkog vinogorja, Vinče kod Topole, Jadranske Lešnice, kao i ”13. jul – Plantaže” iz Crne Gore, “Tikveš” iz Severne Makedonije i Čilea. Od pozvanih jedino nije došla vinarija Manastira Bukovo koja je ovih dana imala peh da joj jako nevreme uništi vinovu lozu na svih 15 hektara i potopi vinske podrume. “Priča o vinu” nije, kažu organizatori, obična izložba vina jer se ovde govori o istorijatu vina i gajenja vinove loze, a tu je i prateća izložba fotografija o istorijatu Loznice.
Druženje ljubitelja kapljice
Pokretač manifestacije Goran Vilić, upravnik Muzeja Jadra, podseća da je sve počelo 2017. godine, a zbog kovida je napravljena dvogodišnja pauza, ali se onda nastavilo sa ovim vidom druženja vinarija i ljubitelja vina.
– Izložbom vina napravili smo spoj istorijata našeg kraja, povezanosti imena Loznice sa vinovom lozom koja se nekad gajila na terenima oko grada. Interesovanje je sve veće, i vinarija koje dolaze iz svih krajeva Srbije, ali i inostranstva, kao i posetilaca. Ovoga puta imamo vino porodice Čotrić, a nama je i jedan od ciljeva pokretanja ove manifestacije bio da se ljude iz našeg kraja bave vinarstvom, nastave tamo gde se stalo pre nekih sto godina. Na dobrom smo putu da ovo bude tradicionalna manifestacija koja uvek bude dobro posećena – kazao je on.
POKRETAČ AKCIJE: Goran VilićVladalo veliko interesovanje
Duboki koreni
Na izložbi je bio pomoćnik gradonačelnika Milan Jugović, podsetio je da između Loznice i vina postoji veza koja korene vuče daleko u prošlost, a o tome svedoči i to što se vinova loza nalazi na grbu grada. Grad će uvek podržavati manifestacije koje obogaćuju kulturnu i turističku ponudu Loznice, poručio je on i ocenio da ovakve manifestacije, koje okupljaju veliki broj izlagača vina, mogu podstaći Lozničane da se uključe u bavljenje ovom delatnošću.
STARA VEZA LOZNICE I VINA: Milan Jugović
Čileanski eliksir
Prvi put predstavljeno je vino “tarapaka” iz Čilea, koje postoji od 1874, a dolazi iz vinograda u podnožju Anda, iz Maipo doline, objašnjava Slavica Bošković iz lozničke vinoteka 15 milja koja je direktni uvoznik i zastupnik ovoga vina za Srbiju
– Ovo vino je u Češkoj već 28 godina na tržištu, prisutno je u Nemačkoj i Austriji, a kod nas je novo. Iskustva za godinu i po dana koliko je otvorena naša vinoteka pokazuju da Lozničani vole vina, i stari i mladi, razumeju se u njih i postoji veliko interesovanje – kaže ona.
Slavica Bošković (levo) predstavila vino iz Čilea
Muzički štimung
Pošto su vino i muzika uvek išli zajedno tokom šestočasovnog trajanja manifestacije, od pet sati posle podne do 11 uveče, posetioci su uživali u crnim i belim vinima, ali i muzičkom štimungu koji je davao loznički akustični orkestar Boemi. Inače, postoje fotografije koje svedoče da su početkom prošlog veka vinogradi okruživali tadašnju Loznicu, bili su na uzvišenjima iznad grada, a možda “Priča o vinu” učini da se za koju godinu ponovo nanižu vinogradi u ovom kraju i opravdaju priče o nastanku imena grada po vinovoj lozi.
Najznačajnija folklorna manifestacija godine je Evropska smotra srpskog folklora koja će biti održana u Beogradu 18. i 19. maja u organizaciji Asocijacije srpskog folklora dijaspore. Folkloraši iz dijaspore zaigraće u MTS dvorani, nekadašnjem Domu sindikata a među 42 društva su i Kulturno-humanitarno društvo Kolo iz Frankfurta i Srpska zajednica Izvor iz Noj Izenburga koji su se kvalifikovali za ovo takmičenje.
Kulturno-humanitarno društvo Kolo iz Frankfurta je spremno za “juriš na Beograd”.
– Spremni smo za Beograd, igrači su maksimalno motivisani, puni elana i jedva čekaju da krenemo na nastup i u osvajanje Evropske smotre u Beogradu. Dugo smo pripremali koreografiju “More dig se Deli Aguss”, igre iz Gnjilana, koreografa Ljubomira Vujčina koju izvesti na Evropskoj smotri. Sastavili smo ansambl od naših najboljih igrača i nadamo se dobrom plasmanu. Ipak, je u svemu najvažnije druženje koje je nama u Kolu uvek bilo na prvom mestu – rekao nam je Robert Dragađi, potpredsednik KHD Kolo.
On dodaje će članovi Kola biti smešteni smo u hotelu Nevski koji nije daleko od MTS dvorane.
– U planu nam je da posetimo neka kulturno-istorijska mesta u našem glavnom gradu ako budemo imali vremena. Polazak za Beograd je u četvrtak u popodnevnim časovima i putujemo komfornim autobusom – navodi Dragađi.
Prvi folklorni ansambl Srpske zajednice Izvor iz Noj Izenburga je više nego spreman za polazak na Evropsku smotru, kaže za “Vesti” Ljubiša Torlaković, predsednik SZ Izvor.
– Ovih nekoliko preostalih dana do Smotre naš prvi ansambl se i mentalno priprema za nastup. Predstavićemo se koreografijom “Nunta iz Isakova” to su vlaške igre i pesme iz okoline Ćuprije koreografa Siniše Filovića. Sa našim ansamblom su vredno radili umetnički rukovodioci Katarina Đurić i Nenad Stekić. Stižemo u petak, a u subotu nas očekuju obaveze koje je Asocijacija pripremila, a u vreme nastupa ćemo, naravno, navijati za sve ansamble koji igraju tog dana. Naš nastup je u nedelju i nadamo se dobrom plasmanu, a nismo ni protiv zlatne medalje, ako je budemo zaslužili. Nadamo dobrom druženju i još boljim nastupima svih učesnika kojima želimo svim učesnicima puno sreće na putovanju i na nastupima – ističe Torlaković.
Nastup Dunava u Španiji 2023.
IGRAĆE I CENTRU SRPSKE PRESTONICE: Folkloraši Izvora na jednoj od proba
Izvor na Trgu Republike
Torlaković s ponosom ističe da je njegov klub izabran da zaigra u nedelju uveče na Trgu Republike, posle svih nastupa u MTS dvorani, a pre proglašenja najboljih i dodele priznanja.
Dunav izabrao Grčku
Iako je za svakog srpskog folkloraša san da zaigra pred ogromnim auditorijumom na Evropskoj smotri ima i klubova koji ne žele da nastupaju na manifestacijama takmičarskog karaktera. Jedno od tih udruženja je Srpsko društvo Dunav iz Hohajma na Majni koje ni ove godine neće biti na Evropskoj smotri.
– Ove godine smo rešili da sa našim ansamblom nastupimo na Internacionalnom folklornom festivalu u Grčkoj u Solunu. Prošle godine smo bili na sličnom festivalu u Španiji u Barseloni odakle smo smo se vratili sa veoma lepim utiscima. Izabrali smo ovu varijantu koja je za nas opuštenija. Ostaćemo šest dana i imaćemo dva nastupa. Ako nas vremenski uslovi posluže bićemo na plaži i na lepim mestima kojima su Solun i okolina prebogati. Prethodno imamo defile kroz grad. Ovo je daleko opuštenija varijanta i sa mnogo manje stresa koji smo imali kada smo se takmičili na Evropskoj smotri. Do Soluna ćemo leteti avionom i tako smanjili čekanje na granici i dobiti više slobodnog vremena – rekao nam Krsta Prtljaga, predsednik SD Dunav.
Kulturno-umetničko društvo Kragujevački iz Matersburga, najstariji naš klub u austrijskoj pokrajini Burgenland, aktivno radi na negovanju srpske kulture, ali i predstavljanju srpskog naroda Austrijancima.
Tako je nedavno društvo organizovalo druženje kojem je prisustvovala pokrajinska televizija BKF.
Povodom Međunarodnog dana rada klub je okupio članove, goste iz drugih udruženja i lokalne zajednice, uz program, koji je prikazao bogatstvo tradicionalnih običaja i gastronomije. Centralni deo događaja bilo je kuvanje posnog pasulja i pripremanje roštilja, što je okupljenima pružilo priliku da uživaju u autentičnim ukusima i mirisima tradicionalne kuhinje.
– Proslavi je prisustvovalo oko 100 gostiju. Naši prijatelji iz kulturno-umetničkih društava Krajišnik i Semberija i Majevica nisu zvanično nastupali, već su svojim prisustvom u velikom broju doprineli atmosferi manifestacije. Njihovo prisustvo dodatno je ulepšalo događaj i doprinelo stvaranju prijateljske i ugodne atmosfere pa su učesnici spontano zaigrali kolo – preneo je Nebojša Kračunović Puma, čelnik kluba iz MA.
Nebojša Kračunović (drugi sleva) sa gostimaU specijalitetima uživali i Austrijanci
On dodaje da je posebnu dimenziju događaju dalo prisustvo televizije BKF, čija ekipa je snimila ceo događaj time doprinoseći promociji kluba ali i srpskog naroda”, dodao je on.
Inače manifestacija je bila humanitarnog karaktera i sva sredstva biće prosleđena “Srbima za Srbe”.
Kulturno umetničko društvo “Kragujevački” još jednom je pokazalo svoju predanost očuvanju tradicije i promociji kulturnog nasleđa, istovremeno negujući duh zajedništva.
Dobar i koristan razgovor sa državnom podsekretarkom Liz Alen o regionalnim i geopolitičkim pitanjima, kao i o jačanju bilateralnih odnosa Srbije i SAD, naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Instagramu posle razgovora sa Elizabet Alen, državnom podsekretarkom za javnu diplomatiju i javne poslove Sjedinjenih Američkih Država.
Ukazao je i da je razmotrena mogućnost za širenje saradnje Srbije i SAD u oblasti kulture i obrazovanja, naročito kroz različite vrste programa za stipendije, odnosno razmenu studenata, kultura i znanja.
– Razgovarali smo i o podršci SAD, napretku Srbije na putu ka punopravnom članstvu u EU. Ukazao sam na pritiske sa kojima se suočavaju Srbija i Srbi i zamolio SAD da pojačaju angažman i iskoriste svoj uticaj kako bi se očuvala stabilnost regiona i stvorili preduslovi za iskrenu saradnju i konkretan napredak regiona i svih naših građana ka boljoj i prosperitetnijoj budućnosti – naveo je Vučić.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić obišla je podsekretarkom Elizabet Alen radove na izgradnji prvog srpskog kreativno-inovativnog centra Ložionica, a tom prilikom je potpisan Memorandum o saradnji i osnivanju Američkog centra u okviru Ložionice.
– Ovo je prvi primer jednog multifunkcionalnog centra koji će biti mesto spajanja kulture, kreativnih industrija, stvaralaštva, ideja, inovativnosti, inspiracija sa savremenim tehnologijama, obrazovanjem i privredom – rekla je Brnabićeva i dodala da od Ložionice ima velika očekivanja.
Nada se da će već u prvoj godini funkcionisanja ona pokazati velike rezultate koji će pomoći vladi da se odluči da ovakve koncepte implementira i u drugim gradovima i opštinama širom Srbije.
Alenova je ocenila da će Ložionica u kojoj će se naći Američki centar biti poput turbo mašine koja će unaprediti bliskost i prijateljstvo građana Srbije i SAD.
– Drago mi je što će u budućnosti, kada američki državljani budu dolazili u Beograd, imati svoj prostor u koji mogu da dođu, a dočekaće ih domaćini ove zemlje, ali i ljudi iz njihove zemlje – rekla je Alenova.
Događaju je prisustvovao i ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil.
O rezoluciji iduće nedelje
Sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj će se razmatrati rezolucija o Srebrenici, kako je objavljeno na sajtu GS UN, zakazana je za 23. maj. Posle dva odlaganja trebalo je da rezolucija 15. maja bude na dnevnom redu, ali je izjašnjavanje pomereno za još nedelju dana.
Srbija nastavlja diplomatsku misiju da GS UN ne usvoji rezoluciju u kojoj je zločin u Srebrenici nazvan genocidom. Inače, rezolucije GS UN nisu obavezujuće, ali imaju političku težinu i odražavaju stavove članica tog tela o pitanju ili temi u vezi sa kojom su usvojene.
SVETI ARHIJEREJSKI
SABOR: Patrijarh sa
episkopima u Hramu
Svetog Save na Vračaru
Sveti arhijerejski sabor SPC saopštio je da je Crkva suočena s potpunim bezakonjem koje aktuelna vlast u Prištini sprovodi prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom pravoslavnom narodu, ovoga puta ograničavajući slobodu kretanja samom patrijarhu Porfiriju i srpskim arhijerejima.
– To što je poglavaru SPC onemogućeno da ode u Pećku patrijaršiju je, kao da papi bude zabranjeno da ode u Vatikan ili poglavaru Crkve Engleske u katedralu u Kenterberiju – kaže se u saopštenju SPC.
Sveti arhijerejski Sabor SPC na čelu sa patrijarhom srpskim Porfirijem apeluje na međunarodne organe na Kosovu i Metohiji da učine sve što je do njih da se prestane sa flagrantnim kršenjem ljudskih prava i osnovnih sloboda srpskog naroda. Patrijarh i arhijereji poručuju da ostaju sa svojim narodom na Kosovu i Metohiji.
Bezakonje na delu
– Onemogućavajući im na potpuno protivpravan način, zapravo nasiljem, da služenjem Božanstvene službe otpočnu redovno godišnje zasedanje Svetog arhijerejskog sabora u manastiru Pećka patrijaršija, na kome to čine od prve polovine 14. veka i doba svetog patrijarha Joanikija Drugog, Sveti arhijerejski sabor pred celim civilizovanim svetom, a posebno pred hrišćanima, svedoči da srpski narod i njegova SPC na Kosovu i Metohiji žive u potpunoj pravnoj, što znači egzistencijalnoj, nesigurnosti – navedeno je u saopštenju SPC.
Kako se ističe, arhijereji se sabiraju jednom godišnje iz celog sveta, sa svih kontinenata i prolaze mnogobrojne granice bez problema, osim kada treba da dođu na Kosovo i Metohiju, “svoje duhovno ognjište”.
Ovo bezakonje učinjeno pred licem sveta, kako je navedeno, u času kada se vlast u Prištini nada prijemu u Savet Evrope, bleda je slika onoga što tamošnja vlast svakodnevno čini srpskom narodu koji živi na svom vekovnom životnom prostoru, na Kosovu i u Metohiji najmanje milenijum i po, o čemu živo svedoče drevni manastiri i crkve, grobovi, freske i ikone neprocenjive vrednosti.
Apel međunarodnoj zajednici
Stoga Sveti arhijerejski sabor ukazuje svim odgovornim međunarodnim činiocima koji imaju mogućnost da utiču na prištinske vlasti da su ovim aktom grubo pokazale da za patrijarha srpskog, episkope, sveštenstvo i verni narod SPC na prostoru KiM ne važe međunarodno priznate i opšteobavezujuće odredbe Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i drugih konvencija koje svakom čoveku, pa i patrijarhu srpskom, arhijerejima, sveštenicima i vernicima SPC, neposredno garantuju pravo na slobodu kretanja, pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti, pravo na slobodu mirnog okupljanja i druga zajemčena ljudska prava i slobode – navodi Sveti arhijerejski sabor.
SPC poručuje da je svuda, a posebno na Kosovu i Metohiji posvedočila, a i danas svedoči da ostaje sa svojim narodom bez obzira na nasilje koje se sistematski i nekažnjeno sprovodi nad pravoslavnim Srbima decenijama, a posebno od 1999. godine do danas.
O AKTUELNIM TEMAMA: Vladike na SaboruDREVNO SEDIŠTE SPC: Pećka patrijaršija
Zloupotreba prava
Sveti arhijerejski sabor poziva pravoslavni i sav hrišćanski svet i njegove duhovne vođe da se molitvom i drugim načinima zauzmu za poštovanje njihovih verskih prava.
– Srpska pravoslavna crkva nikad nije bila, nije ni sada, a zasigurno ni ubuduće neće biti politička institucija, već jeste i ostaje duhovna majka pravoslavnih Srba koja svoju duhovnu misiju neometano vrši u državama širom sveta. Srpska pravoslavna crkva ni u Republici Srbiji ni u drugim državama nema status državne crkve ili političke organizacije i zato se na nju ne mogu primenjivati politička merila – ističu oni.
Ukazuju da su aktuelne vlasti u Prištini, klasičnom zloupotrebom prava i podrivanjem temelja vladavine prava, u danima kada pravoslavni hrišćani proslavljaju vaskrsenje Hristovo, pokušale da ponize SPC i da među kosovskometohijske Srbe unesu nove strahove i zebnje ne bi li ih prinudili da napuste svoje svetinje i domove – ističe se u saopštenju.
Stabilna situacija
Komandant Kfora Ozkan Ulutaš izjavio je da je bezbednosna situacija na KiM stabilna, ali krhka i da je 4.600 vojnika iz 28 partnerskih zemalja i članica NATO spremno da odgovori na svaki izazov.
SPREMNI ZA IZAZOVE: Ozkan Ulutaš
– Ako bude potrebno, možemo da prilagodimo svoju poziciju po potrebi, u skladu sa našim mandatom UN – rekao je Ulutaš povodom upozorenja pojedinih stranih obaveštajnih službi o rastu tenzija na severu KiM.
Način na koji funkcioniše stranica PimEyes je taj što vi date svoje fotografije, a ona ih koristi za pronalaženje svih vaših slika dostupnih na internetu. Ova tehnologija omogućuje identifikaciju fotografija online pomoću veštačke inteligencije.
Nazvana je “najuznemirujućom veb stranicom s veštačkom inteligencijom na internetu”.
Dajući svoje fotografije stranici PimEyes, omogućujete joj da pronađe sve vaše fotografije dostupne na internetu. Dok neki smatraju da je ovo zanimljiva mogućnost, drugi je opisuju kao “san svakog uhode”, jer jednom kada imaju jednu vašu fotografiju, mogu je koristiti za pronalaženje drugih.
Stranici treba samo nekoliko sekundi da pronađe druge fotografije na temelju jedne, što predstavlja izazov za privatnost na internetu. PimEyes takođe može prepoznati osobe slične vama s kojima delite karakteristike lica.
Iako je neki hvale na sva usta navodeći primer da je “pronašla ko je koristio moje lice bez mog pristanka” i omogućila preduzimanje mera za uklanjanje takvih slika s veb stranica, postoji i rizik za privatnost.
Ukoliko su vaši profili na mrežama javni, onda možete očekivati da su vaše fotografije preuzimane i nalaze se na raznim mestima na internetu. Čak i ako su vaše fotografije postavljene na privatnim profilima na društvenim mrežama, postoji mogućnost da se rasprše po internetu, prenosi Ladbible.
Pevačica Aleksandra Radović iznela je svoj stav o popularnom muzičkom takmičenju.
Aleksandra Radović slaže se sa pojedinim domaćim poznatim ličnostima koji smatraju da Srbiji više nije mesto na Evroviziji.
– Evrovizija… Na Evroviziji sam pogledala Teya Doru, naravno, i par nekih autora, ali generalno mislim da to više nije takmičenje na kojem mi imamo šta da tražimo. To je neko moje mišljenje – rekla je.
– Mislim da se tu više uopšte ne radi o muzici, mislim da se posebnost postiže na potpuno drugi način – istakla je.
Na pitanje šta misli o pobedniku i da je reč o predstavniku Švajcarske, Aleksandra nije želela da iznosi stav.
– Nemam komentar! (smeh) – rekla je Aleksandra za domaće medije, prenosi Telegraf.
