Ovakav rasplet nagovestio je prvi Putinov zamenik Igor Suvalov izjavom da bi Rusija mogla da ukine rublju i uvede zajedničku novčanu valutu sa Kazahstanom i Belorusijom.
Tri države, koje već imaju uspostavljenu zajedničku trgovinsku uniju, planiraju formiranje jedinstvenog ekonomskog tržišta do 2012. Suvalov kaže da se kao naredni logični potez nameće uvođenje jedinstvene valute.
Gotovo je sigurno da namera Putina nije da se savez ograniči samo na tri države. Na takav zaključak upućuje i poziv prosleđen novom ukrajinskom lideru Viktoru Janukoviču, tokom prošlonedeljne posete Moskvi.
Unija privlači i druge države
Druge bivše sovjetske republike, smatraju ekonomisti, teško da će se moći odupreti "gravitacionoj sili" jedinstvene novčane valute i ekonomske sfere buduće evroazijske unije. |
Ukoliko Kijev pristupi Putinovom projektu, bila bi to zajednička ekonomska sfera koja bi obuhvatala "veliku četvorku" – republike iz sovjetske ere, koje zajedno broje 213 miliona stanovnika i protežu se od Evropske unije do Kine.
Politički, vojni i ekonomski centar budućeg saveza bila bi Moskva, gde su očekivanja da će 2012. Putin ponovo biti ustoličen za predsednika Rusije.
Igor Panarin, akademik i dekan diplomatske akademije, prošle godine je ukazao na to da će ekonomska kriza popločati put Putinu da vlada rekonstruisanim sovjetskim carstvom koje će biti formirano u naredne četiri godine i protezaće se od centralne Evrope do kanadske granice.
On je predvideo rađanje uticajnog evroazijskog saveza, sa jedinstvenom valutom i parlamentom čije bi sedište bilo u Sankt Peterburgu. Ovakav geopolitički raspored, prema mišljenju Panarina, bio bi opcija prihvatljivija za Evropljane nego za Amerikance, budući da će EU, Kina i ruska evroazijska unija biti deo trijumvirata globalne dominacije.
Konkurišu EU i KiniZajednička valuta budućeg saveza bila bi jak konkurent američkom dolaru, ali i evropskom evru. Ovakav savez pomogao bi Rusiji da osnaži svoj uticaj između giganata poput EU i Kine. Jer, ruska industrija je u odnosu na evropsku zastarela, a pritom ne može da konkuriše cenama troškova rada u Kini. Njen adut je stoga da postane glavni snabdevač energijom i sirovinama, pa da tako konkuriše ekonomijama Brisela i Pekinga. |
