Pixabay.com
Foto: Ilustracija

Porast broja endokrinoloških bolesti najveći je kada se radi o gojaznosti, dijabetesu i bolesti štitaste žlezde, ali primećen je i povećan broj pacijenata sa endokrinološkim tumorima.

Mere kojima se smanjuje rizik od ovih oboljenja do sada nisu dale rezultate, jer ih je teško primenjivati uz ubrzani, savremeni način života. Nova istraživanja, ipak, svakodnevno otkrivaju nove načine za smanjenje rizika od bolesti, ali za potvrde novih načina lečenje i prevencije potrebno je vreme.

U intervjuu za „Novosti“, akademik profesor dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu i specijalista endokrinologije, kaže da je primećeno da susptance iz hrane ili one koje nas okružuju, mogu da budu endokrini remetilački faktor, ali ovo je samo jedno od novih područja istraživanja i nije utvrđeno do koje mere je ovaj mehanizam raširen.

– Pokazalo se da pojedine supstance mogu da remete funkciju hormona – kaže prof. Lalić. “Utvrđeno je da u zemljama ili krajevima u kojima se nalaze određene fabrike ili postoji povećana upotreba nekog proizvoda, može da dođe do neočekivano lošeg efekta na endokrini sistem: poremećaja polnih hormona, funkcije štitne žlezde, dijabetesa. Studije su pokazale da određene supstance mogu da deluju štetno, ali još nemamo zvanične dokaze niti preporuke.“

– Tri najveće grupe endokrinoloških bolesti su dijabetes, gojaznost i oboljenja štitne žlezde. One čine oko 80 odsto svih endokrinoloških oboljenja. Tu su zatim poremećaji nivoa masti, odnosno dislipidemija, mada je to prvenstveno metaboličko oboljenje, kao i endokrini tumori – kaže za Novosti dr Lalić.

Na pitanje koliko je gojaznost ozbiljan endokrinološki problem i kakve posledice može da ima , za Novosti odgovara: “Gojaznost je metabolički poremećaj koji se odlikuje prekomernom telesnom težinom. Ono što je opasno jeste činjenica da prekomerna telesna težina ide uporedo sa poremećajima koji nisu vidljivi, poput promena u strukturi ćelija masnog tkiva. One dovode do mnogobrojnih oštećenja tkiva i zapaljenja. Uvećane masne ćelije luče hormone koji deluju na jetru, mišićno tkivo i mozak, zatim izazivaju komplikcije gojaznosti koje su vrlo ozbiljne, kao što je dijabetes tipa 2.“

“Stres je važan faktor“, kaže za Novosti, “jer mobiliše hormonski odgovor koji deluje negativno na organe u kojima nastaju bolesti. Stresna situacija dovodi do promena u centralnom nervnom sistemu i nervnim ćelijama, koje mogu da podostaknu procese povećanog uzimanja hrane, inhibiraju prekidanje uzimanja hrane i dovode do stvaranja velikih masnih ćelija i gojaznosti. Stres je važan faktor u razvoju tipa dva dijabetesa, jer podstiče formiranje insulinske rezistencije, otežava delovanje insulina na perifernim tkivima i dovodi do razvoja bolesti.“

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime