Idejom da se crkva u Leliću pretvori u manastir nosio se nekoliko decenija kasnije vladika Lavrentije. Najveći problem bio je nedostatak monaha. Rešenje je našlo tako što je bratstvo manastira Kaona preuzelo upravu nad manastirom Lelić, koji je tako postao metoh manastira Kaone.
Odluku o pretvaranju lelićkog parohijskog hrama u manastir Lelić pročitao je episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije, 12. maja 1996. godine. Tog dana Lelić je obeležavao dvostruki jubilej: 40 godina od smrti vladike Nikolaja i pet godina od prenosa njegovih moštiju iz Amerike u Srbiju.
Muzej knjigaU porti manastira se nalazi kapela, takođe zadužbina episkopa Nikolaja, a 1991. godine otvoren je muzej u krugu manastirskog kompleksa posvećen sećanju na Nikolaja Velimirovića, jednog od najvećih umova Srpske pravoslavne crkve. U muzeju se čuvaju retke knjige i rukopisi, a u manastiru je aktivna ikonopisačka i duborezačka radionica. |
Svečanu liturgiju vodio je patrijarh Pavle u manastirskom dvorištu koje je bilo premalo da primi oko 6.000 okupljenih vernika. Mošti vladike Nikolaja su 12. maja 1992. prenete iz manastira Sveti Sava u Libertivilu u Ilinoisu u Lelića crkvu. Vladika Nikolaj je obnovio srpsko crkveno besedništvo i sam je bio najveći besednik u istoriji Srpske crkve. Kanonizovan je pre nekoliko godina. Mnogi poklonici nalaze utehu i duhovni mir njegovim molitvama i duhovnim savetima pored moštiju vladike Nikolaja.
