– Kada me je jugoslovenski vojnik udario u leđa i povikao: "Kreni", nehotice sam pošla napred, udaranje je prestalo, pa sam shvatila značenje te reči. Tako, reč po reč, naučila sam vaš jezik, a onda je sudbina htela da ceo život provedem s vama. Danas, moram da vas se požalim, posle toliko godina provedenih sa vama, nisam zaslužila ovo što mi pojedni Srbi rade – kaže vremešna godinama, ali britkog uma gospođa Bošnjak.
Posmrtna daćaVeliku nepravdu, kaže naša sagovornica, doživela je i nakon smrti supruga, kada mu i pored obećanja, nije održana daća kakvu je svojim radom u zajednici zaslužio. – Imala sam dogovor u koji sam verovala da će se sve spremiti u Grinzborou, a onda hrana odneti u manastir Ilajn. Bila sam u uverenju da će to ispuniti. Međutim, Vladimir Bošnjak koji je bio 52 godine član i osnivač crkve u Sveti Sava, nije dobio posmrtnu daću. Nisam znala šta da radim, u poslednjem trenutku bruku je spasio Drago Ivanović, koji je trčao po prodavnicama da kupi sve, a niko od članica Kola sestara – žali se Ana Bošnjak. |
Dugi niz godina Ana i Vladimir Bošnjak, koji se posle teške bolesti upokojio 2006, bili su istaknuti članovi srpske zajednice. Gotovo da nema patriotskih organizacija u Melburnu čiji nisu bili darodavci. Najviše su davali za srpsku crkvu. Dobili su mnoga priznanja za sve što su radili i činili za svoj srpski narod, ali, priča Ana, neki sada to žele da zaborave.
– Želim da javnost zna, za sve imam priznanice, da smo za izgradnju Hrama Svetog Save na beogradskom Vračaru dali 50.000 dolara, kao i 20.000 dolara za izgradnju kapije na manastiru Sveti Sava u Ilajnu, iako sada neki žele tu zaslugu sebi da pripišu. Tu je i prilog od 10.000 dolara za kupovinu kreveta i drugog nameštaja u manastiru. Prilozi od po 10.000 dolara za crkvu u Sent Albansu, crkvu Sveta trojica u Bransviku, crkvu Sveti Sava u Pertu. Prilog od 10.000 dolara za štampanje knjige o crkvi Sveti Sava u Grinzborou, prilozi od po 5.000 dolara za trojicu sveštenika nakon sahrane mog Vlade. Tu su i prilozi od 1.500 dolara crkvi u Kizborou za akciju za crkvu u Valjevu – lista nam gospođa Ana izuzetno dug spisak onih koji su primili prilog od bračnog para Bošnjak.
Najvrednije što nam gospođa Ana ponosno pokazuje jeste priznanje patrijarha Irineja za priloženih 50.000 dolara za izgradnju Hrama Svetog Save na Vračaru, čime su postali jedni od ktitora.
– Žalosna mi majka da sam ovako stara pala među prave aždaje – žali se gospođa Bošnjak "Vestima" i dodaje: – Zar da sam doživim da mi ovo Srbi rade posle Vladine smrti?!
Novi testamentKako kaže, baš zbog straha za ličnu bezbednost, ali i pretnje da će joj dok je još živa izbaciti na ulicu, odlučila je da napravi novi testament, kako bi se zaštitila. – Testament je odavno napisan i kod advokata je. Niko nema pravo da ga menja. Posle toliko godina pomaganja Srbima, nisam zaslužila da mi se ovo radi. Teškim radom u Komonvelt banci, gde sam provela 18 godina, otplatila sam kredit, a sada neko želi da mi je uzme – kaže Ana koja moli da je ne uznemiravaju u godinama života, koje su joj preostale. |
Pojedinci iz srpske zajednice, među kojima ima jedan srpski sveštenik iz Melburna (imena poznata redakciji), pokušavaju da je nagovore da izmeni testament ne bi li se dokopali njene kuće u melburnskom naselju Kju, tvrdi ona.
– To što mi rade pojedini Srbi pravi je kriminal. Nisam to zaslužila. Zbog mog pokojnog Vlade, kome ću se uskoro sigurno pridružiti, želim da se zna istina koju mnogi žele da sakriju.
Gospođa Ana i Vladimir Bošnjak nisu imali zajedničke dece, dok je on imao troje iz prvog braka. Kao svaki bračni par, napravili su zajednički testament.
– Sada neki pokušavaju da me nagovore da promenim testament, da njih zbog nekih "zasluga" uključim, kako bi dobili deo moje kuće. Dolaze na vrata, čak vređaju i prete, misle da sam glupa. Donose predloge napisanog testamenta, "samo da potpišem". Gotovo sam umrla od stresa koji mi se priređuje. Tuga me je zahvatila, ovo je strašno – žali se gospođa Bošnjak.
