Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić izjavio je da gastarbajteri i ove godine šalju pomoć porodicama iz inostranstva, ali manje nego ranije.
Omča i za privrednike
Privrednici su u izuzetno teškoj situaciji, tvrdi Milan Knežević, predsednik Udruženja malih i srednjih poslodavaca.
– Ako privrednici povećaju cene za 10 odsto, onda će smanjiti ionako katastrofalnu prodaju, a ako ne povećaju, imaće gubitke za repromaterijal koji uvoze. Takođe, gubitke će imati i oni privrednici koji otplaćuju kredite u evrima – kaže Knežević.
– Zbog krize ove godine je manji priliv deviznih doznaka, a pitanje je da li će oni kada dođu trošiti kao i dosad jer je u svetu, pogotovo u Evropi, na sceni smanjena potrošnja – kaže Savić.
Osim toga, na kurs utiče i to što strane firme povlače deo profita ili uloženog kapitala u Srbiju u svoje matične zemlje. Savić kaže da su pored kratkoročnih, sezonskih efekata, tu i svetske okolnosti, kao što je kriza u Ukrajini, koja se odražava na ceo region.
– Kretanja kursa dinara su vezana za opšta kretanja u svetu sa jedne strane, a sa druge strane sa onim što se dešava u srpskoj privredi. Tokom ove godine smo imali i poplave, zbog kojih jedan deo naših energetskih kapaciteta nije u funkciji i država je morala da poveća uvoz energenata, a to znači dodatne izdatke i odliv deviza, ali smanjeni su i proizvodnja i izvoz, pa je smanjen priliv deviza – smatra Savić.
On tvrdi da je pad dinara logičan sled u oslabljenoj privredi popute srpske.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju kaže da dinar zapravo manje pada nego što bi bilo realno.
– Dinar pada jer nema proizvodnje, znatno je smanjen izvoz, smanjen je priliv deviza i onda je logično da valuta pada. Dolazak naših ljudi koji žive i rade u inostranstvu malo će usporiti pad dinara, ali ne mnogo. Prava stabilizacija se može očekivati tek posle realizacije kredita MMF -a – kaže Pavlović.
Ekonomista Ljubodrag Savić dodaje da je kurs evra zapravo posledica lošeg stanja u ekonomiji i da se ne može očekivati stabilan dinar u nestabilnoj privredi.
On posebno ističe da kad bi Vlada Srbije snažnom intervencijom iz deviznih rezervi veštački održavala jak kurs dinara, ispaštali bi izvoznici i građani koji su štedeli i koji se nisu zaduživali kreditima. U najtežoj situaciji su ipak građani jer su zbog pada dinara plate i penzije znatno smanjene.
NBS spiskala 1,65 milijardi evra
Dinar je ove godine bio najjači 1. januara, kada je jedan evro koštao 114,64 dinara. NBS je ove godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno jednu milijardu i 665 miliona evra, a kupila 200 miliona evra, da bi ublažila kolebanje kursa.
