Kamp u Krnjači: “Smeštaj za marvu, a ne za ljude”

0

Bez milosti i prema majkama s decom
 

– Niko od nas ne želi da uđe u te prostorije. Pa pogledajte sami gde su nas doveli. Okruženi smo smećem, barake su u raspadnutom stanju. Smrad se oseća na sve strane, gvozdeni kreveti kao u zatvoru, voda nije za piće. Niko neće da uđe u te prostorije. Tu je i policija i socijalna radnica i čovek iz Crvenog krsta. Svi su preneraženi – priča Marjana Nenadić, samohrana majka devetogodišnje Lene i četrnaestogodišnje Jovane.

U jednom momentu maloj Leni je pozlilo. Nakon sat i po odbijanja da izusti i jednu reč, devojčica se onesvestila. Dok su čekali kola Hitne pomoći, ljudi koje je povezala ista muka uspeli su da povrate devojčicu. Marjana je odbila da ćerkica bude prevezena u bolnicu na ispitavanje. Nije htela da se odvaja od starije ćerke Jovane.

 

Mirjana Nenadić sa ćerkom (levo)
 

Osećaj izgubljenosti i strah da se porodice neće okupiti baš kao da je ratno stanje, a da im se sve dešava u nekoj stranoj zemlji, gde se ne govori istim jezikom i gde su nezainteresovani da obezbede minimum životnih uslova za decu i majke. Među decom je i šestomesečni Aleksandar Šainović koga majka drži na grudima dok joj se oko nogu privija trogodišnja Vesna.

 

– Ovde su nas dovezli zato što smo Cigani – dobacuje jedna Romkinja.

Na primedbu da ima i Srba, odmahuje rukom da je njih znatno manje.

 

Nema milosti ni za bebe

I iz hotela Nacional ljudi iz Obrenovca su odvedeni u novi prihvatni centar. Među njima je bila i beba od nepunih mesec dana. Iako je uprava hotela nudila da majka i dete ostanu, ljudi iz kriznog štaba su to odbili.
Da se ne bi stvorio utisak da je ova bezdušnost gradskih vlasti prisutna samo zato što su u pitanju nedisciplinovani Romi, nije zgoreg pomenuti da u Nacionalu njih nije bilo i da je ista direktiva primenjena – raseliti Obrenovčane u nove prihvatne centre van Beograda.

Vladimir Mitić (19) maturant obrenovačke gimnazije, nosi ime po dedi, stradalom u Oluji. Njegov ujak Rade Janković ranjen je tih ratnih godina i otad je u kolicima. Sada je smešten u bolnicu Sveti Sava, gde radi Vladimirova majka Radojka. Da je Radojka znala gde ih vode, ne bi joj ni na kraj palo na pamet da ide po svoju majku Peru (69) koja je bila smeštena u SPORTskom centru Vračar. Sada ta hala sa strunjačama deluje kao de luks u odnosu na ovo ovde.

– Htela je da joj porodica bude na okupu, a ovo je užas gde su nas doveli. Pa gde ću ja sada sinu invalidu da perem i sušim veš – priča baka Pera, izbeglica iz Knina, a sada odlukom gradskih vlasti proterana na smetlište nadomak srpske prestonice.

Ljudi pričaju da je sve počelo tako što su im u ponedeljak u hotelu saopštili da sutradan do sedam sati spakuju stvari jer im je obezbeđen drugi smeštaj. Posle su im na vrata lifta okačili obaveštenje da mogu da se pakuju do 10 sati i da će ih ispred hotela čekati tri autobusa. Mnogi su se bunili, pitali zašto ih odvode, gde ih odvode, ali su informacije bile šture. Oni koji su procenili da će da ih šalju u neizvesnost, samo su se spakovali i u ponedeljak napustili hotel u sopstvenoj režiji. Pretpostavlja se da su otišli kod rodbine.

 

Oni naivniji, koji su poveravali da ih vode u pristojan smeštaj kao što su obećali, dočekale su sliku strave i užasa u nekadašnjem izbegličkom kampu u Krnjači. Čučavci iz kojeg samo što govna ne izlaze, pocepane i prljave posteljine. Izgleda da je samo jedna lastavica procenila da joj tu i nije tako loše, pa je svila gnezdo u hodniku zapuštene barake.

 

Dovodili rodbinu na ručak

Bojana Bojić, učenica veterinarske škole u Obrenovcu sa majkom Katarinom bila je smeštena u Slaviji, ali su njih dve odlučile da ne idu u novi smeštaj. Bojani su roditelji razvedeni, a otac je insistirao da ih smesti kod njega u Bariču. Ona svedoči da su se mnogi Obrenovčani koji su bili sa njima u hotelu bunili što ih premeštaju.
– Uglavnom su bili Romi, sakupljali su, protestovali, gurali, dolazila je i policija. Svašta je bilo. Dešavalo se da su dovodili rodbinu sa strane da jedu u hotelu, pojavile su se i vaške, a stvari iz Crvenog krsta su preprodavali – priča 17-godišnja devojka kojoj je 20 godina starija majka u jednom momentu završila u bolnici zbog srčanih tegoba.

– Hoćemo u naš Obrenovac, hoćemo da čistimo. Bolje nam je tamo nego ovde, tamo ne smrdi ovoliko – dobacuje Danijela Stanković (15), ali odgovor nema ko da joj da.

Tek čovek iz Crvenog krsta koji ih uporno moli da uzmu hranu i vodu koja im je stigla negde oko podneva. Kasno, jer su ih iz hotela poslali bez doručka ili lanč paketa.

 

"Tražili smo premeštaj zbog bezbednosti"

U Hotelu Slavija kažu za "Vesti" da su Obrenovčani premešteni iz njihovog hotela po nalogu gradskog Kriznog štaba, koji ih je prvobitno i smestio. U momentu kada smo ih kontaktirali gotovo su svi bili napustili hotel u kojem je proteklih dana u proseku bilo oko 300 nevoljnika, uglavnom majki sa decom.

– Naša misija je ovde završena. Maksimalno smo se potrudili da im boravak učinimo što prijatnijim koliko je to moguće – kaže Marina Rudić, zadužena za kontakte s javnošću u ime hotela.

 

U Hotelu Slavija negiraju da su oni insistirali da se Obrenovčani, prevashodno majke sa decom, izmeste na drugo mesto zbog štete koje su načinjene po sobama i rezervacija odranije.

– To je u lošem kontekstu preneseno. Ono zbog čega smo insistirali da budu premešteni je pre svega zbog njihove bezbednosti. Mi smo hotel sa 16 spratova i četiri lifta koja su non-stop bila u upotrebi i serviseri su konstantno morali da intervenišu. Kod nas je bilo 300 ljudi, od čega stotinak dece i rizik po njihovu bezbednost je bio očigledan. Mi nismo od nadležnih tražili da se to učini odmah, već samo da razmišljaju u tom pravcu – kaže PR hotela Marina Rudić.

Ona ne negira da je bilo štete, ali da u hotelu na tome uopšte ne insistiraju i ne žele da se njihova spremnost da pomognu pretvori u svoju suprotnost.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here