U poređenju sa svojim rivalom – šargarepom, paškanat sadrži dvostruko više vlakana i ima karakterističan slatko-orašasti ukus. Zanimljivo je da je u doba pre nego što je šećer postao široko dostupan, ova biljka korena korišćena za zaslađivanje raznih jela.
Paškanat ima skoro istu količinu kalijuma kao banane i priličnu količinu drugih važnih hranljivih materija, uključujući vitamin C, folat i mangan, koji igraju važnu ulogu u regulisanju šećera u krvi i funkciji mozga.
Sadrži i vitamine K i E, tiamin, vitamin B6, magnezijum, fosfor i cink, kao i vredne antioksidante, među kojima se izdvajaju poliacetileni, za koje se pokazalo da imaju efekat protiv raka, potvrdilo je australijsko istraživanje iz 2005. godine, objavljeno u “Journal of Agricultural and Food Chemistry”.
Pola šolje paškanata sadrži 50 kalorija, 0 g masti, 0 mg holesterola, natrijum, 12 g ugljenih hidrata, 3 g dijetetskih vlakana, 3 g šećera, 1 g proteina, vitamin C, kalcijum i gvožđe.Kada kupujete paškanat, uvek tražite sitne ili srednje korene, jer su veći više fibrozni. Birajte tvrđi paškanat, a izbegavajte one koji po sebi imaju braon mrlje ili čudne nabore.
Većina korenastog povrća, uključujući i kod nas nepravedno zapostavljeni paškanat, u sezoni je tokom cele zime do ranog proleća, a ovo je pravo vreme da se što češće koristi u pripremi jela. Od njega možete pripremati supe i sosove ili ga peći u rerni, a odličan je i kuvan i pasiran. U ovoj varijanti može da posluži kao dobrodošla zamena za pire krompir. Pire će biti jednako penasto zahvaljujući sadržaju skroba, ali će imati niži glikemijski indeks, više vlakana i manje kalorija i potpuno nov i zanimljiv ukus.
