Krađa na sve strane

0

Spisku onih koje je grupa mladih naučnika i istraživača iz inostranstva optužila za plagiranje doktorskih radova pridružio se i gradonačelnik Beograda. Za doktorat Siniše Malog, odbranjenog prošle godine na Fakultetu organizacionih nauka Beogradskog univerziteta, autor analize Raša Karapandža, inače profesor finansija na Evropskoj poslovnoj školi u Vizbadenu, kaže da je "jedan od najgorih plagijata sa kojim je srpska javnost imala prilike da se do sada susretne".
– Do ovog otkrića nisam znao da je Siniša Mali u svom doktoratu prepisivao naš zajednički rad, moj i mojih kolega iz Centra za liberalno demokratske studije (CLDS), a kada sam uzeo da se sam uverim, video sam da tih prepisanih pasusa ima znatno više nego što je objavljeno. Praktično, u jednom poglavlju koje sam dodatno analizirao svaki drugi pasus bio je prepisan, a da nisam ceo rad ni analizirao – potvrđuje za "Vesti" Boško Mijatović, direktor CLDS, koji je zajedno sa profesorima Boškom Živanovićem i Borisom Begovićem bio koautor studije "Novi model privatizacije u Srbiji", čijim se delovima izdašno koristio Mali pišući svoj doktorski plagijat.
 

Krivci sami sebi sude

 

Pre dva dana rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije, koji okuplja čelnike državnih i privatnih univerziteta, proglasio se nenadležnim za preispitivanje doktorata Nebojše Stefanovića. Proveri opravdanost optužbi za plagiranje ostala je na Megatrend univerzitetu, na kojem je ministar policije i odbranio svoj sporni doktorat. Prethodno se i Ministarstvo nauke i obrazovanja proglasilo nenadležnim, i svi se pozivaju na autonomiju univerziteta. Tako ispada da u ovom slučaju važi princip "kadija te tuži, kadija te sudi", samo se sada radi o odbrani "dali smo ti nezasluženo doktorsku titulu, mi ćemo je i odbraniti".

Ovo otkriće kao da nije uzburkalo ne samo medije, akademsku i širu javnost već i samog gradonačelnika koji se ni juče nije oglasio na tešku optužbu da je svoje zvanje doktora nauka stekao prepisujući druge autore bez navođenja izvora. Prepisivao je ne samo domaće, već i strane poput disertacije čija je tema privatizacija u Eritreji, pa sve do Vikipedije!
Možda gradonačelnik sprema odbranu zasnovanu na tezi da je prozivka na njegov obrazovno-stručni ali i moralni integritet zapravo napad na projekat Beograd na vodi. Baš kako su se nevešto branili ministar policije Nebojše Stefanovića i vlasnik Megatrenda Mića Jovanović kada su osporeni njihovi doktorati, a oni tvrdili da je to napad na započete reforme u policiji, odnosno najveći privatni univerzitet u Srbiji. Ili kada se predsednik opštine Novi Beograd demokrata Aleksandar Šapić branio da je nenamerno izostavio izvore koje je citirao u svom doktoratu, odbranjenom na Union univerzitetu.
Boško Mijatović kaže da prepisivanje nije nažalost ništa novo, da on zna za neke slučajeve koji još nisu dospeli u javnost.
 

Plaćenici veruju da niko ne čita

– Pretpostavljam da mnogi od tih prozvanih za plagijate doktorate nisu ni pisali, već da im je to odradio neko za novac, a taj neko je verovao da niko nikada neće to čitati. Verujem da bi potpisani autori da su se zaista prihvatili posla to malo solidnije uradili. A to što naši političari na ovakve načine pokušavaju da se domognu doktorskih titula i diploma iako im nisu neophodne za posao kojim se bave više je pitanje za psihologa ili čak za psihijatra. Očito je da im nedostaje poštovanje akademske zajednice i ovo je jedan od načina da se pridruže intelektualnoj eliti. Bar oni, pretpostavljam, u to veruju – kaže Boško Mijatović.

– Ovim urušavanjem akademskih zvanja, degradiranjem obrazovnog sistema šalje se grozna poruka mladim ljudima. Oni vide da se na sve strane laže, maže i krade pa im onda plagiranje doktorata i ne dođe kao nešto neobično. Kada su u Nemačkoj razotkrili tamošnjeg ministra odbrane da je prepisao neke delove u doktoratu on je podneo ostavku. Kod nas taj oblik odgovornosti ne postoji, ali se nadam da će u delu akademske zajednice sve ove afere oko plagiranja, uticati da mentori, dekani ozbiljnije i profesionalnije pristupe poslu, a oni koji žele da se okite doktorskom titulom biti u strahu da ih niko ne uhvati u nečasnoj nameri i lopovluku, izbeći prepisivanje tuđih autorskih radova – dodaje Mijatović.
On posebno ističe da je potpuno besmisleno to što se univerzitetske vlasti i ministarstvo nauke vade da nisu ovlašćeni da proveravaju osporene doktorske radove.
– Nigde u zakonu ne piše da oni nemaju pravo da formiraju komisiju za proveru naučnih radova, a pozivanje na autonomiju univerziteta dođe kao sredstvo da se minimizuje šteta, pogotovu na privatnim fakultetima gde će nakon ovakvih afera pasti broj upisanih studenata – kaže sagovornik "Vesti".
 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here