U proteklu sredu, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležili su veliki pravoslavni praznik – Đurđic, sećanje na prenos moštiju Svetog velikomučenika Georgija u novi hram.
Svečano je bilo i u Sabornom hramu Svetog Đorđa u sidnejskom predgrađu Kabramata, gde je liturgiju služio protojerej Goran Ćećez, dok je dvadesetak kolača slavarima presekao starešina hrama, protojerej-stavrofor Đuro Đurđević.
Posebnu prazničnu draž u kabramatskoj svetinji dali su mladi slavari sa sinovima i kćerima, koji će u godinama koje dolaze čuvati i negovati verske, kulturne i nacionalne tradicije našeg naroda, koji je uhljeblje našao pod australijskim nebom.
U svojoj besedi, otac Goran Ćećez je lepim rečima vernicima i slavarima čestitao praznik, a u hramu je bio veliki broj ljudi, bez obzira na to što je za mnoge bio radni dan.
Prema učenju pravoslavne crkve, dan svetog Georgija ili svetog Đorđa, u našem narodu se slavi dva puta godišnje, kao Đurđic 16. novembra i 6. maja kao Đurđevdan, kada se obeležava dan njegove smrti.
U crkvenom kalendaru Đurđevdan je obeležen crvenim slovom, a iako Đurđic nije, smatra se da je od velikog značaja za crkvu.
Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama sveti Georgije je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol paganske vere.
Ta ikona je, po nepisanom pravilu, u domovima onih koji slave Đurđevdan. Na ikonama za praznik Đurđic, ovaj svetac se predstavlja kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.
U srednjovekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima Sveti Đorđe je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišćanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihajlo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere.
Smatra se da je Đurđic po brojnosti svečara na osmom mestu svih slava u Srba.
U susret Aranđelovdanu
Srpska pravoslavna crkva i vernici će u ponedeljak 21. novembra proslaviti još jedan veliki hrišćanski praznik – Aranđelovdan, koji je krsna slava mnogiih porodica u Australiji.
Kako nas je obavestio starešina kabramatske crkve, prota Đuro, tog dana sečenje slavskih kolača slavarima je od 7.30 do 9.00 časova ujutru, a sveta liturgija počinje u 10.00.
