Ordenje puno ponosa

Grupa od 10 kolekcionara među kojima je prota Saša Radoičić, međusobno poseduje kolekciji, koju jednom godišnje izlažu na raznim događajima, kako bi podsetili na slavnu prošlost predaka tokom Prvog svetskog rata. Ipak, najveća želja im je da edukuju mlade zbog čega su se odazvali na poziv ambasade Srbije i uveličali organizovanu svečanost u Kanberi.

– Sakupljamo razne stvari iz srpske istorije, većinom medalje, ordenje i značke. Jedan sam od njih. Izloženi predmeti su iz nekoliko kolekcija, kombinovani. Jednom godišnje organizujemo izložbu za srpsku omladinu. Prošle godine je bila na Festivalu u Bonirigu. Svake godine organizujemo nešto. Ovog puta odazvali smo se na poziv našeg ambasadora Miroljuba Petrovića, da to učinimo u Kanberi – kaže za "Vesti" prota Saša Radoičić.

Izloženi radovi plenili su pažnjom, a svaki od ordenja je imao svoju priču, koju je prota Radoičić rado i ljubazno želeo da podeli sa svima, koji su se zanimali.

– Uvek kada je vezano za Prvi srpski rat, preporučujem da se pogleda, ali i nešto pročita o Karađorđevoj zvezdi, koja je dodeljivana vojnicima za neviđena junaštva, borbu prsa u prsa, juriše na Kajmakčalanu i drugim mestima. Većina ovih medalja, koja je dodeljivanja, nažalost je bila posthumno. To je najlepša stvar koju preporučim. Albanska spomenica, znak srpske golgote i prelaske naše vojske preko Albanije, kao i medalju Beli orao sa mačevima koji je ustanovljen u Prvom svetskom ratu i koji se dodeljivao za neviđena junaštva i ispoljenu hrabrost u ratu – dodao je Saša Radoičić koji je pozvao naše zemljake, ukoliko su zainteresovani da ih pozovu i organizuju za njih izložbu ordenja i medalja.

– Ovo je naša misija. Trudimo se da našoj deci govorimo da je bolje da sakupljaju nešto što je deo slavne srpske istorije, nego da sakupljaju prazne flaše od alkohola i kutije od cigareta.

U jednoj od sala u sastavu kompleksa Ratnog memorijala predstavljeni su, prvi put, objavljeni spisi Stele Majls Frenklin, poznate australijske književnice koja je u sastavu čuvene enske bolnice provela nekoliko meseci sa Srbima na Solunskom frontu. Radi se o tekstu "Ne mari ništa. Šest meseci među Srbima" i drami "Sa dalekog Kajmakčalana", o čemu je govorila prof dr Slobodanka Vlad-Glaver, urednica književnog časopisa "Transcultural Studies" u čijem poslednjem broju je objavljen materijal.

Tokom rata 1915. gospođa Frenklin se prijavila da kao dobrovoljac radi u škotskoj bolnici. Radi se neobičnom svedočanstvu srpske istorije i to iz pera australijske književnice, novinarke i aktivistkinje za ženska prava.

– Između borbe sa malarijom i bolničkim obavezama u vojnoj kuhinji, Majls Frenklin je pisala o utiscima iz vojnog logora i vojnicima koji su tu živeli. Svoje utiske pretočila je u 12 priča, koji su objedinjeni naslovom "Ne mari ništa. Šest meseci sa Srbima".

Sada smo u prilici da ih prvi put objavimo uz odobrenje izdavača Mičem kolekcije iz Nacionalne biblioteke NSNj – rekla je između ostalog profesorka Vladiv-Glavar.

Gospođa Mirjana Đukić, bibliotekar iz Sidneja, slikovito je podsetila na priču bolničarke Oliv King koja je bila primer jedne od autentičnih ženskih sudbina u vreme Velikog rata. Oliv King je kao devojka velike energije i širokih vizija vozila automobile i učestvovala na reli-trkama u Sidneju, i to u vreme kada su automobili bili retki, a žene vozači još ređi.

Početkom Prvog svetskog rata formirane su i brojne ženske jedinice za pomoć i podršku ranjenim i bolesnim vojnicima na frontu. Vest o formiranju bolnice dospela je do Oliv King, koja je tada boravila u Londonu. Ubrzo se dobrovoljno prijavila u svojstvu vozača sanitetskih kola.

– Nakon konsultacija sa ocem da se priključi dobrovoljcima za pomoć u bolnicama, odlučila je da pokloni svoj automobil za pomoć ranjenicima – istakla je gospođa Đukić.

Oliv King ubrzo dobija posao u srpskoj vojsci, gde su vozači bili preko potrebni. Bila je vozač ambulantnih kola sa registarskom tablicom broj tri, a pod komandom pukovnika dr Romana Sondermajera, tadašnjeg načelnika Srpskog saniteta na Solunskom frontu.